СВЕТИ ЛУКА – ЛЕКАР ТЕЛА И ДУШЕ, АПОСТОЛ ВЕРЕ И ЧУВАР ПОРОДИЧНОГ ОГЊИШТА
Када се у јесењим данима упале славске свеће, а домови испуне мирисом тамјана и топлином породичног окупљања, православни верници прослављају Светог апостола и јеванђелисту Луку. Његов празник, у народу познат као Лучиндан, није само дан молитве и славља, већ и подсећање да су милосрђе, вера и љубав према ближњем највеће богатство које човек може да понесе кроз живот. Српска православна црква 31. октобра прославља Светог апостола и јеванђелисту Луку, једног од најпоштованијих светитеља у хришћанском свету. Био је лекар, писац, проповедник и, према црквеном предању, први иконописац. Свој живот посветио је ширењу Христове речи, лечењу болесних и помагању онима којима је утеха била најпотребнија. Рођен у Антиохији, Свети Лука стекао је широко образовање изучавајући медицину, филозофију и сликарство. Ипак, највећу мудрост пронашао је у хришћанској вери. Био је један од седамдесеторице Христових ученика и верни сарадник апостола Павла, са којим је делио тешкоће путовања и проповедања. За собом је оставио непроцењиво духовно наслеђе – Јеванђеље по Луки и Дела апостолска, две књиге Новог завета које и данас представљају темељ хришћанског учења. У народу се Свети Лука посебно поштује као заштитник лекара и свих који брину о здрављу и животима других људи. Његова лекарска вештина била је нераздвојива од милосрђа, а његов живот сведочанство да истинско исцељење подразумева и бригу о људској души. Према црквеном предању, Свети Лука је насликао прве иконе Пресвете Богородице са Богомладенцем Христом, због чега се сматра зачетником хришћанског иконописа и заштитником сликара. Управо тај спој науке, уметности и вере чини га посебним међу светитељима. У његовом животу знање није било средство личне славе, већ начин да се служи човеку и Богу. Међу српским породицама Лучиндан је једна од честих крсних слава. Као и сваку славу, и овај празник прате славски колач, жито, свећа и молитва, али његова најдубља вредност није у богатству трпезе, већ у заједништву. У старим породичним домовима, где се слава преносила са оца на сина, Лучиндан је био прилика да се окупе најближи, помену преци, измире неспоразуми и обнове породичне везе. Јер, како су наши стари веровали, кућа није богата по ономе што има на столу, већ по љубави са којом дочекује госте. Ове године Лучиндан пада у суботу, па је славска трпеза мрсна. „Иде Лука, ето вука“ – народна веровања и мудрости У народном календару Свети Лука означава и време када јесен полако уступа место зими. Из тог веровања настале су познате изреке „Иде Лука, ето вука“ и „Свети Лука – снег до кука“, којима су наши преци најављивали долазак хладних дана. Некада се пажљиво посматрало време на Лучиндан, јер се веровало да може наговестити каква ће бити предстојећа зима. Ова веровања део су народне традиције, а не поуздан начин предвиђања времена. У селима, где се живот одувек одвијао у складу са природом, крај октобра био је време завршетка многих јесењих послова, припреме огрева и зимнице, али и породичних окупљања која су уносила топлину у све краће дане. Светлост која се не гаси Свети Лука нас својим животом подсећа да човекова величина није у ономе што поседује, већ у добру које оставља иза себе. Да се бол може ублажити пажњом, туга утехом, а најтежи животни тренуци пребродити вером и љубављу. У времену у којем се често заборављају једноставне људске вредности, порука овог празника остаје иста – будимо једни другима ослонац, пружимо руку ономе ко посрне и не заборавимо да и најмање добро дело може донети велику светлост. Нека Свети Лука чува све домове који га прослављају, подари здравље болеснима, снагу онима који се боре са животним искушењима и мир свакој породици. Свим свечарима који данас прослављају Светог апостола и јеванђелисту Луку желимо срећну и благословену крсну славу! Нека славска свећа осветли дом, а вера, љубав и слога остану његови највернији чувари.

