Више од 900.000 корисника електродистрибутивне мреже у Србији већ има паметна бројила. Практично, свако четврто бројило у земљи сада припада новој генерацији уређаја који се очитавају даљински, а план је да их до краја 2026. године буде око милион. Следећи велики корак предвиђен је током 2027, када би, према најавама Електродистрибуције Србије, у систему могло да буде око милион и по паметних бројила. Дугорочни циљ је да до краја деценије око 80 одсто бројила у Србији буде „паметно“.
То значи да прича о паметним бројилима више није пилот-пројекат нити технологија која ће можда једног дана стићи до потрошача. Она је већ у стотинама хиљада домова у Србији и постепено мења начин на који ће се мерити, контролисати и анализирати потрошња електричне енергије.

Али шта грађанин заправо добија?
Највидљивија промена је да нема класичног ручног очитавања бројила. Подаци се шаљу даљински, што смањује могућност грешке приликом преписивања стања, али и проблеме који настају када бројило није доступно радницима који очитавају струју. Корисници чија су паметна бројила укључена у систем даљинског очитавања не морају сами да пријављују стање.
Још већа промена тек долази. Електродистрибуција Србије најавила је портал преко којег ће власници паметних бројила моћи много детаљније да прате сопствену потрошњу — не само месечно, већ и дневно и по сатима. Уместо да тек када стигне рачун видимо колико смо потрошили у претходном месецу, моћи ћемо да видимо када је потрошња нагло порасла и да је повежемо са коришћењем клима-уређаја, бојлера, грејалице, шпорета или неког другог већег потрошача.
У томе се заправо налази највећа корист за домаћинство.

Паметно бројило не штеди струју уместо нас и његовом уградњом рачун неће аутоматски постати мањи. Оно, међутим, може да покаже где, када и колико трошимо. Ако се ти подаци користе паметно, потрошач добија могућност да промени навике, открије уређај који троши више него што је очекивао или део потрошње пребаци у повољнији период дана. Европска комисија управо могућност готово тренутног увида у потрошњу издваја као једну од главних предности паметних бројила.
Важна ствар за грађане је и да се замена бројила, када се спроводи у оквиру пројекта Електродистрибуције Србије, не наплаћује кориснику. ЕДС наводи да је уградња за домаћинства и привреду бесплатна.
Корист од новог система, међутим, не односи се само на кућни буџет. Паметна бројила Електродистрибуцији дају много прецизнију слику о томе шта се дешава у мрежи. Уређаји могу да региструју нестанак напона, кварове и одређене неправилности, а велики број података омогућава ефикасније управљање мрежом и смањење губитака. То постаје још значајније са растом броја соларних електрана на крововима кућа, топлотних пумпи и електричних возила, јер електроенергетски систем више не функционише само у једном смеру — од електране ка потрошачу.

Размере читавог пројекта нису мале. Према подацима ЕБРД-а и ЕДС-а, у увођење паметних бројила у Србији до сада је уложено око 200 милиона евра. Почетни велики талас замене подржан је са 110 милиона евра бесповратних средстава Европске уније, потом кредитом ЕБРД-а од 40 милиона евра, док је Европска инвестициона банка обезбедила 80 милиона евра за пројекат који укључује замену још око 400.000 бројила.
Нова технологија отвара и могућност сложенијих тарифних модела. ЕДС је већ навео да паметна бројила технички омогућавају примену различитих тарифних програма у будућности. То не значи да је у Србији сада уведен нов начин обрачуна струје, већ да инфраструктура омогућава да се једног дана цена још више везује за време у којем се електрична енергија троши.
За некога би то могло да буде прилика за додатну уштеду. За другога — нарочито за домаћинства која потрошњу не могу лако да померају из једног дела дана у други — такав систем би могао бити сложенији. Зато ће, ако и када такви модели буду увођени, начин њихове примене бити једнако важан као и сама технологија.

Постоји, међутим, и друга страна дигитализације.
Класично бројило углавном је говорило колико је електричне енергије потрошено између два очитавања. Паметно бројило ствара много детаљније податке о времену и динамици потрошње. Из довољно прецизног обрасца потрошње потенцијално се може закључивати и када је домаћинство активно, када су укључени већи потрошачи или када у кући вероватно никога нема.
Због тога питања заштите података и приватности нису теоријска. Европска комисија посебно наглашава да паметни мерни системи морају да буду праћени строгом заштитом личних података, док дигитализација енергетске мреже истовремено повећава значај сајбер-безбедности. Што је више уређаја повезано и што више података циркулише системом, то је важније ко тим подацима може да приступи и како су они заштићени.
ЕДС наводи да се подаци са паметних бројила шаљу у специјализован информациони систем, да им приступа ограничен број запослених и да су корисници заштићени. Ипак, са развојем паметних мрежа, заштита тих система мораће стално да се унапређује — сајбер-безбедност није нешто што се реши једном уградњом уређаја.
Постоји и један много једноставнији „минус“: технологија ће своју пуну корист дати само ономе ко жели и уме да користи податке које добија. Старијем кориснику који не користи интернет портал увид у сатну потрошњу може значити врло мало. Зато дигитализација не би смела да подразумева да класични канали комуникације и помоћи потрошачима нестану.
Када се све сабере, паметна бројила нису магични уређаји који ће сами смањити рачуне, али нису ни само модернија замена за стари бројчаник.
Она мењају нешто много важније — количину информација коју имају и потрошач и електродистрибутивни систем.
Ако та информација буде прецизна, доступна грађанину и добро заштићена, паметно бројило може постати један од кориснијих алата за контролу потрошње и кућног буџета.
Али уз право да знамо колико и када трошимо иде и друго, једнако важно питање: ко све те податке може да види и како се они чувају?
Управо ће од одговора на оба питања зависити колико ће „паметна“ бројила заиста бити паметна и за потрошача.
Текст: БАЧИНФО; Извор: РТС, ЕДС; ЕВРОПСКА КОМИСИЈА, ЕБРД ; Фото: скриншот и илустрације