7°C
Overcast clouds

29. септембар 2026.

Друштво, Србија

ПАМЕТНА БРОЈИЛА МЕЊАЈУ НАЧИН НА КОЈИ ТРОШИМО СТРУЈУ: Шта добијамо, а која питања остају отворена?

Више од 900.000 корисника електродистрибутивне мреже у Србији већ има паметна бројила. Практично, свако четврто бројило у земљи сада припада новој генерацији уређаја који се очитавају даљински, а план је да их до краја 2026. године буде око милион. Следећи велики корак предвиђен је током 2027, када би, према најавама Електродистрибуције Србије, у систему могло да буде око милион и по паметних бројила. Дугорочни циљ је да до краја деценије око 80 одсто бројила у Србији буде „паметно“. То значи да прича о паметним бројилима више није пилот-пројекат нити технологија која ће можда једног дана стићи до потрошача. Она је већ у стотинама хиљада домова у Србији и постепено мења начин на који ће се мерити, контролисати и анализирати потрошња електричне енергије. Али шта грађанин заправо добија? Највидљивија промена је да нема класичног ручног очитавања бројила. Подаци се шаљу даљински, што смањује могућност грешке приликом преписивања стања, али и проблеме који настају када бројило није доступно радницима који очитавају струју. Корисници чија су паметна бројила укључена у систем даљинског очитавања не морају сами да пријављују стање. Још већа промена тек долази. Електродистрибуција Србије најавила је портал преко којег ће власници паметних бројила моћи много детаљније да прате сопствену потрошњу — не само месечно, већ и дневно и по сатима. Уместо да тек када стигне рачун видимо колико смо потрошили у претходном месецу, моћи ћемо да видимо када је потрошња нагло порасла и да је повежемо са коришћењем клима-уређаја, бојлера, грејалице, шпорета или неког другог већег потрошача. У томе се заправо налази највећа корист за домаћинство. Паметно бројило не штеди струју уместо нас и његовом уградњом рачун неће аутоматски постати мањи. Оно, међутим, може да покаже где, када и колико трошимо. Ако се ти подаци користе паметно, потрошач добија могућност да промени навике, открије уређај који троши више него што је очекивао или део потрошње пребаци у повољнији период дана. Европска комисија управо могућност готово тренутног увида у потрошњу издваја као једну од главних предности паметних бројила. Важна ствар за грађане је и да се замена бројила, када се спроводи у оквиру пројекта Електродистрибуције Србије, не наплаћује кориснику. ЕДС наводи да је уградња за домаћинства и привреду бесплатна. Корист од новог система, међутим, не односи се само на кућни буџет. Паметна бројила Електродистрибуцији дају много прецизнију слику о томе шта се дешава у мрежи. Уређаји могу да региструју нестанак напона, кварове и одређене неправилности, а велики број података омогућава ефикасније управљање мрежом и смањење губитака. То постаје још значајније са растом броја соларних електрана на крововима кућа, топлотних пумпи и електричних возила, јер електроенергетски систем више не функционише само у једном смеру — од електране ка потрошачу. Размере читавог пројекта нису мале. Према подацима ЕБРД-а и ЕДС-а, у увођење паметних бројила у Србији до сада је уложено око 200 милиона евра. Почетни велики талас замене подржан је са 110 милиона евра бесповратних средстава Европске уније, потом кредитом ЕБРД-а од 40 милиона евра, док је Европска инвестициона банка обезбедила 80 милиона евра за пројекат који укључује замену још око 400.000 бројила. Нова технологија отвара и могућност сложенијих тарифних модела. ЕДС је већ навео да паметна бројила технички омогућавају примену различитих тарифних програма у будућности. То не значи да је у Србији сада уведен нов начин обрачуна струје, већ да инфраструктура омогућава да се једног дана цена још више везује за време у којем се електрична енергија троши. За некога би то могло да буде прилика за додатну уштеду. За другога — нарочито за домаћинства која потрошњу не могу лако да померају из једног дела дана у други — такав систем би могао бити сложенији. Зато ће, ако и када такви модели буду увођени, начин њихове примене бити једнако важан као и сама технологија. Постоји, међутим, и друга страна дигитализације. Класично бројило углавном је говорило колико је електричне енергије потрошено између два очитавања. Паметно бројило ствара много детаљније податке о времену и динамици потрошње. Из довољно прецизног обрасца потрошње потенцијално се може закључивати и када је домаћинство активно, када су укључени већи потрошачи или када у кући вероватно никога нема. Због тога питања заштите података и приватности нису теоријска. Европска комисија посебно наглашава да паметни мерни системи морају да буду праћени строгом заштитом личних података, док дигитализација енергетске мреже истовремено повећава значај сајбер-безбедности. Што је више уређаја повезано и што више података циркулише системом, то је важније ко тим подацима може да приступи и како су они заштићени. ЕДС наводи да се подаци са паметних бројила шаљу у специјализован информациони систем, да им приступа ограничен број запослених и да су корисници заштићени. Ипак, са развојем паметних мрежа, заштита тих система мораће стално да се унапређује — сајбер-безбедност није нешто што се реши једном уградњом уређаја. Постоји и један много једноставнији „минус“: технологија ће своју пуну корист дати само ономе ко жели и уме да користи податке које добија. Старијем кориснику који не користи интернет портал увид у сатну потрошњу може значити врло мало. Зато дигитализација не би смела да подразумева да класични канали комуникације и помоћи потрошачима нестану. Када се све сабере, паметна бројила нису магични уређаји који ће сами смањити рачуне, али нису ни само модернија замена за стари бројчаник. Она мењају нешто много важније — количину информација коју имају и потрошач и електродистрибутивни систем. Ако та информација буде прецизна, доступна грађанину и добро заштићена, паметно бројило може постати један од кориснијих алата за контролу потрошње и кућног буџета. Али уз право да знамо колико и када трошимо иде и друго, једнако важно питање: ко све те податке може да види и како се они чувају? Управо ће од одговора на оба питања зависити колико ће „паметна“ бројила заиста бити паметна и за потрошача. Текст: БАЧИНФО; Извор: РТС, ЕДС; ЕВРОПСКА КОМИСИЈА, ЕБРД ; Фото: скриншот и илустрације

Друштво, Свет, Србија

КАД АИ ПОСТАНЕ ДЕТЕТОВ „НАЈБОЉИ ДРУГ“: НОВА ПРАВИЛА ЗАШТИТЕ, А СВЕТ СЕ ПИТА – ХОЋЕ ЛИ РОБОТИ ЗАМЕНИТИ ЉУДЕ?

Вештачка интелигенција више није прича о далекој будућности. Она данас пише текстове, прави фотографије и видео-снимке, преводи, програмира, помаже при учењу, одговара на питања – али и разговара са децом као пријатељ, саветник, па понекад и као неко коме поверавају проблеме које не желе да кажу родитељима или вршњацима. Управо због тога се питање границе између користи и опасности од вештачке интелигенције током 2026. године нашло у средишту пажње институција широм света. УНИЦЕФ је крајем јуна објавио податке према којима деца усвајају АИ технологије више од три пута брже од одраслих. Анализа података из десет земаља, међу којима је и Србија, показала је да су милиони деце већ користили алате вештачке интелигенције. Процењује се да се више од два милиона деце обраћа АИ за савет о стварима које их муче, док га око 13 милиона користи као помоћ при учењу и изради домаћих задатака. Проблем, међутим, више није само могућност да четбот детету да нетачан одговор. УНИЦЕФ упозорава на нову генерацију такозваних „АИ пријатеља“ – система направљених тако да разговарају са корисником, памте његове навике и стварају утисак блиског односа. За дете које још развија способност процене, граница између програма који само генерише одговоре и стварне особе може постати много сложенија него што изгледа одраслом кориснику. Међу ризицима се наводе емоционална зависност, манипулација, угрожавање приватности, неприкладан садржај и ослањање на АИ у ситуацијама у којима је неопходна помоћ стварне особе. И Европа сада покушава да правила прилагоди технологији која се мења брже од закона. Европска комисија је 17. септембра 2026. представила предлог новог EU KIDS Act-а, којим жели да значајно пооштри заштиту малолетника на интернету. Важно је нагласити да је реч о предлогу прописа, а не о коначно усвојеном закону. Предлог предвиђа да деца млађа од 13 година не могу самостално имати налоге на одређеним друштвеним мрежама, да деца од 13 до 15 година приступају преко налога под надзором родитеља или старатеља, а да самосталан налог могу отворити од 15. године. Али правила иду много даље од друштвених мрежа. Обухваћени су и видео-сервиси, онлајн игре, АИ четботови и такозвани АИ сапутници. Према предлогу, системи намењени малолетницима не би смели да симулирају људске односе на начин који може да створи емоционалну зависност детета. За најмлађе кориснике предвиђене су додатне родитељске контроле, а компаније би морале да процењују ризике по децу пре пуштања таквих система у употребу и да прате могуће штетне последице и након тога. Паралелно са тим, од 2. августа ове године у Европској унији примењују се нова правила транспарентности из Акта о вештачкој интелигенцији. Корисник, између осталог, мора бити обавештен када директно комуницира са АИ системом, док одређени „deepfake“ и други вештачки генерисани или измењени садржаји морају бити јасно означени. То је само један део много ширег питања које последњих година прати развој вештачке интелигенције – хоће ли машине на крају заменити људе? За сада, расположиви подаци не показују „нестанак рада“ каквог се многи плаше. Међународна организација рада проценила је да је приближно сваки четврти посао у свету у одређеној мери изложен утицају генеративне вештачке интелигенције. Али њен закључак није да ће сваки четврти радник остати без посла. Напротив – много је вероватније да ће се велики број занимања променити, него потпуно нестати. Најновија анализа МОР-а из 2026. године такође наводи да за сада нема доказа о масовном губитку радних места због генеративне АИ. Оно што се већ види јесте промена начина рада, а посебно се прати могућност смањења броја почетних радних места за младе, јер управо једноставније задатке које су некада обављали почетници машине могу најбрже да преузму. Зато прича о „роботима који ће заменити људе“ вероватно промашује суштину. Промена можда неће изгледати тако што ће на нечију столицу сести хуманоидни робот. Много реалнији сценарио је да софтвер преузме део послова које је човек до јуче радио сам – писање, анализу података, превођење, административне задатке, обраду докумената или комуникацију са корисницима. Човек остаје, али се његов посао мења. И Србија је почетком 2025. усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције за период 2025–2030, са акцентом на примену АИ у образовању, науци, привреди и јавном сектору, али и на етичкој, транспарентној и безбедној употреби нових технологија. Због тога можда најважније питање више није да ли ћемо користити вештачку интелигенцију. Та одлука је, практично, већ донета – она је ушла у телефоне, школе, канцеларије и домове. Право питање је како ћемо научити да је користимо, а да не препустимо машини оно што мора остати људско: одговорност, критичко мишљење, однос са другим човеком и способност да сами доносимо одлуке. Текст: БАЧИНФО; Фото: СКРИНШОТ, Влада Републике Србије, Уницеф

Повратак на врх