7°C
Overcast clouds
ДВА ПРАЗНИКА, ТРИ СВЕТИТЕЉА И ПРИЧА О ВЕРИ КОЈА НЕ ПРОЛАЗИ

ДВА ПРАЗНИКА, ТРИ СВЕТИТЕЉА И ПРИЧА О ВЕРИ КОЈА НЕ ПРОЛАЗИ

Share:

Октобар у српским домовима мирише на тамјан, славски колач и јесење плодове. Док једни домаћини данас, 19. октобра, пале славску свећу у част Светог апостола Томе, други се припремају да сутра, 20. октобра, прославе Срђевдан, празник Светих мученика Сергија и Вакха. Два празника која нас, сваки на свој начин, подсећају на снагу вере, искреност, пријатељство и вредности које су наши преци чували и преносили с колена на колено.

Томиндан – када сумња постане пут до вере

Мало је светитеља чије се име толико одомаћило у свакодневном говору као име Светог апостола Томе. Чак и они који не познају његово житије чули су за израз „неверни Тома“.

Али прича о овом Христовом ученику много је дубља од народне изреке.

Према Јеванђељу, Тома није био присутан када се васкрсли Христос први пут јавио апостолима. Када су му остали ученици испричали шта су видели, пожелео је да се и сам увери у истинитост њихових речи. Осам дана касније Христос му се поново јавио, а Тома је изговорио речи које су остале једно од најснажнијих сведочанстава вере: „Господ мој и Бог мој!“

Зато се у његовој причи не крије само сумња, већ и искрена људска потреба да се истина спозна сопственим срцем.

Свети Тома се у православном предању помиње и као апостол који је хришћанство проповедао далеко на Истоку, све до Индије, где је, према предању, мученички пострадао.

У српском народу Томиндан је крсна слава бројних породица. Уз упаљену свећу, славски колач и жито, домаћини се сећају својих предака, а гостима отварају врата дома, чувајући обичај у којем се сусрећу вера, гостопримство и породично заједништво.

Срђевдан – празник двојице пријатеља које ни страдање није раздвојило

Већ сутра православни верници обележавају Срђевдан, празник посвећен Светим мученицима Сергију и Вакху.

Њихова прича враћа нас у време римског цара Максимијана, почетком четвртог века. Били су угледни војници, блиски царском двору, али и хришћани у времену када је исповедање вере могло да кошта живота.

Према хришћанском предању, одбили су да се одрекну Христа и принесу жртву паганским боговима. Због своје вере били су изложени понижењима и мучењу, а потом су обојица пострадала.

Њихово пријатељство, оданост и непоколебљивост учинили су их симболом духовне снаге и верности уверењима.

Срђевдан је некада био знатно распрострањенија крсна слава међу Србима него данас. Иако га слави мањи број породица, његово место у народном памћењу није изгубљено. Посебно је занимљиво да се култ Светих Сергија и Вакха вековима неговао и изван српских земаља, у различитим деловима хришћанског света.

Томиндан и Срђевдан долазе један за другим, у доба године када се природа полако умирује, а породице све више окупљају у топлини својих домова.

Мада посвећени различитим светитељима, ови празници носе блиске поруке. Свети Тома нас подсећа да искрено трагање за истином може да доведе до дубоке вере, док нас Свети Сергије и Вакхо уче колико вреде оданост, пријатељство и истрајност.

А можда је најлепши део сваке крсне славе управо оно што се не види на свечано постављеној трпези. Сећање на баке и деке који су славили истог светитеља, на родитеље који су нас учили да се гост дочекује отвореног срца, на породичне приче које живе онолико дуго колико их преносимо својој деци.

Јер славска свећа не осветљава само дом у којем гори. Она симболично повезује генерације које су биле пре нас са онима које тек долазе.

Свима који данас прослављају Томиндан, као и онима који се припремају за сутрашњи Срђевдан, желимо срећну и благословену крсну славу, добро здравље, мир и радост у породичном дому.

Остале вести

Повратак на врх