7°C
Overcast clouds

19. октобар 2026.

Бач, Војводина, Друштво, Свет, Србија

45. „ЗЛАТНИ КЉУЧ“ У СЕЛЕНЧИ: ПЕСМА „ЖИВОТ ЈЕ ДАР“ ОСВОЈИЛА ГЛАВНУ НАГРАДУ ФЕСТИВАЛА

Јубиларни, 45. фестивал словачке забавне музике „Златни кључ“ одржан је у Селенчи, уз 14 нових композиција, наступе познатих извођача и музичко подсећање на богату историју једне од најзначајнијих манифестација словачког музичког стваралаштва у Војводини. Главну фестивалску награду освојила је Милина Склабинска за композицију „Живот је дар“, коју је интерпретирала Ава Марија Здравковић. Већ четири и по деценије „Златни кључ“ представља место сусрета композитора, текстописаца, музичара и певача који стварају на словачком језику, пружајући прилику новим ауторима да своје композиције представе публици, али и чувајући препознатљив музички идентитет словачке заједнице у Србији. Овогодишње издање фестивала свечано је отворила председница Организационо-управног одбора Марина Балабан, која је истакла да посебна вредност „Златног кључа“ лежи управо у његовој отворености за нове мелодије, текстове, гласове и музичке идеје. Она је нагласила да словачка музика има не само богату прошлост, већ и садашњост и будућност коју стварају људи посвећени њеном развоју. Учеснике, организаторе и публику поздравила је и председница општине Бач Лела Милиновић. О најуспешнијим композицијама одлучивао је стручни жири у саставу Ондреј Павчок, председник, Јарослава Бенкова-Влчкова и Маријана Марчокова-Валентова, док је текстове песама оцењивала Светлуша Хлавачова. Прва награда за композицију, уз статуету Националног савета словачке националне мањине, припала је Милини Склабинској за песму „Живот је дар“, која је награђена и за најбољи текст. Друго место освојио је Златко Карлечик, познат под уметничким именом Албус Пуер Бимбо, за песму „Краљ осуђен љубављу“, док је трећа награда припала Мартини Трусиновој за композицију „Молитва“, коју је извела Анита Трпкова. Посебно признање за најбољу интерпретацију освојила је Марија Магдалена Торњошова за извођење песме „Мој свет“, аутора Мирослава Зваре. Свој суд дала је и публика, која је награду доделила Анити Трпковој за песму „Молитва“. Такмичарски програм пратио је фестивалски оркестар, а посебну атмосферу вечери донео је ревијални део, посвећен сећању на претходне деценије „Златног кључа“. Ладислав и Ивета Кекез, Јан Добрик и Мирослав Хемела својим наступима подсетили су публику на песме и извођаче који су обележили историју фестивала. Јубиларном издању присуствовали су бројни представници словачке националне заједнице и институција културе, међу којима председница Националног савета словачке националне мањине Душанка Петракова, трећи секретар Амбасаде Словачке Републике у Београду Давид Алтдорфер и директорка Завода за културу војвођанских Словака Ана Спевакова, као и представници Матице словачке у Србији. За све оне који нису били у прилици да присуствују фестивалу, Радио-телевизија Војводине обезбедила је директан телевизијски пренос. Организацију 45. „Златног кључа“ потписују Национални савет словачке националне мањине, Завод за културу војвођанских Словака, Општина Бач, Месна заједница Селенча и Културно-уметничко друштво „Јан Колар“, уз финансијску подршку Канцеларије за Словаке који живе у иностранству, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, партнера и спонзора. Са 45 одржаних фестивала и стотинама композиција које су током деценија представљене публици, „Златни кључ“ остаје важан део музичког и културног живота војвођанских Словака, али и један од препознатљивих културних догађаја општине Бач. Текст и фото: БАЧИНФО

Бач, Сервисне информације

ПЛАНИРАНА ИСКЉУЧЕЊА СТРУЈЕ У ОПШТИНИ БАЧ: РАСПОРЕД ЗА СЕЛЕНЧУ И ВАЈСКУ

Због планираних радова на орезивању крошњи и грана стабала које задиру у електроенергетску мрежу, у наредним данима доћи ће до привремених прекида у снабдевању електричном енергијом у појединим насељеним местима општине Бач. Општина Бач ангажовала је ЈКП „Зеленило“ Сомбор за извођење ових радова, којима ће бити обухваћено више од 70 стабала. Искључења електричне енергије неопходна су ради безбедног извођења радова у близини електричних водова. Према утврђеном плану, радови су предвиђени за уторак, 20. октобар, у Селенчи, среду, 21. октобар, у Вајској, док ће се 22. и 23. октобра изводити у Бачу. Селенча – уторак, 20. октобар Од 08:00 до 10:00 часова без струје ће бити Јаношикова улица, док су од 10:00 до 11:00 часова планирана искључења на потезима Маршала Тита – Јаношикова, Чмеликова – Штефаникова, Чајакова – Шафарикова и Марчокова – Лењинова. У периоду од 11:00 до 12:00 часова искључење је предвиђено на потезу Маршала Тита – Штурова, а од 12:00 до 12:30 часова на потезу Маршала Тита – Чмеликова – Сладковичова. Од 12:30 до 13:30 часова без електричне енергије биће потези 51. дивизије – Масарикова, Штросмајерова – Чајакова, Маршала Тита – 17. октобра, као и део Улице Маршала Тита према Бачу. Вајска – среда, 21. октобар Од 08:00 до 09:00 часова планирана су искључења у улицама Змај Јовина, Крајишка, М. Орешковића и М. Стојановића, а од 09:00 до 09:30 часова у Карађорђевој и Улици Васе Мискина, на кућним бројевима 11, 12 и 14. У периоду од 09:30 до 12:00 часова без електричне енергије биће цела Вајска и Лабудњача. Од 12:00 до 12:30 часова искључења су планирана у Улици С. Радића, на кућним бројевима од 1 до 19 и од 2 до 26, као и у Улици Пере Сегединца, на бројевима од 53 до 99 и од 44 до 80. Од 12:30 до 13:00 часова без струје ће бити домаћинства у Улици С. Радића, на бројевима од 21 до 55 и од 28 до 52, као и у Лењиновој улици, на бројевима од 19 до 69 и од 34 до 90. Последњи планирани термин искључења је од 13:00 до 13:30 часова и обухвата Улицу 16. јуна 1965, Улицу И. Л. Рибара, кућне бројеве од 1 до 17 и од 2 до 18, као и Масарикову улицу, кућне бројеве од 5 до 19 и од 32 до 46. О искључењима електричне енергије домаћинства ће бити обавештавана и од стране надлежне Електродистрибуције. Грађанима се препоручује да своје дневне обавезе и коришћење електричних уређаја прилагоде најављеним терминима искључења. Текст: БАЧИНФО; Извор: Општина Бач

Друштво

ДВА ПРАЗНИКА, ТРИ СВЕТИТЕЉА И ПРИЧА О ВЕРИ КОЈА НЕ ПРОЛАЗИ

Октобар у српским домовима мирише на тамјан, славски колач и јесење плодове. Док једни домаћини данас, 19. октобра, пале славску свећу у част Светог апостола Томе, други се припремају да сутра, 20. октобра, прославе Срђевдан, празник Светих мученика Сергија и Вакха. Два празника која нас, сваки на свој начин, подсећају на снагу вере, искреност, пријатељство и вредности које су наши преци чували и преносили с колена на колено. Томиндан – када сумња постане пут до вере Мало је светитеља чије се име толико одомаћило у свакодневном говору као име Светог апостола Томе. Чак и они који не познају његово житије чули су за израз „неверни Тома“. Али прича о овом Христовом ученику много је дубља од народне изреке. Према Јеванђељу, Тома није био присутан када се васкрсли Христос први пут јавио апостолима. Када су му остали ученици испричали шта су видели, пожелео је да се и сам увери у истинитост њихових речи. Осам дана касније Христос му се поново јавио, а Тома је изговорио речи које су остале једно од најснажнијих сведочанстава вере: „Господ мој и Бог мој!“ Зато се у његовој причи не крије само сумња, већ и искрена људска потреба да се истина спозна сопственим срцем. Свети Тома се у православном предању помиње и као апостол који је хришћанство проповедао далеко на Истоку, све до Индије, где је, према предању, мученички пострадао. У српском народу Томиндан је крсна слава бројних породица. Уз упаљену свећу, славски колач и жито, домаћини се сећају својих предака, а гостима отварају врата дома, чувајући обичај у којем се сусрећу вера, гостопримство и породично заједништво. Срђевдан – празник двојице пријатеља које ни страдање није раздвојило Већ сутра православни верници обележавају Срђевдан, празник посвећен Светим мученицима Сергију и Вакху. Њихова прича враћа нас у време римског цара Максимијана, почетком четвртог века. Били су угледни војници, блиски царском двору, али и хришћани у времену када је исповедање вере могло да кошта живота. Према хришћанском предању, одбили су да се одрекну Христа и принесу жртву паганским боговима. Због своје вере били су изложени понижењима и мучењу, а потом су обојица пострадала. Њихово пријатељство, оданост и непоколебљивост учинили су их симболом духовне снаге и верности уверењима. Срђевдан је некада био знатно распрострањенија крсна слава међу Србима него данас. Иако га слави мањи број породица, његово место у народном памћењу није изгубљено. Посебно је занимљиво да се култ Светих Сергија и Вакха вековима неговао и изван српских земаља, у различитим деловима хришћанског света. Томиндан и Срђевдан долазе један за другим, у доба године када се природа полако умирује, а породице све више окупљају у топлини својих домова. Мада посвећени различитим светитељима, ови празници носе блиске поруке. Свети Тома нас подсећа да искрено трагање за истином може да доведе до дубоке вере, док нас Свети Сергије и Вакхо уче колико вреде оданост, пријатељство и истрајност. А можда је најлепши део сваке крсне славе управо оно што се не види на свечано постављеној трпези. Сећање на баке и деке који су славили истог светитеља, на родитеље који су нас учили да се гост дочекује отвореног срца, на породичне приче које живе онолико дуго колико их преносимо својој деци. Јер славска свећа не осветљава само дом у којем гори. Она симболично повезује генерације које су биле пре нас са онима које тек долазе. Свима који данас прослављају Томиндан, као и онима који се припремају за сутрашњи Срђевдан, желимо срећну и благословену крсну славу, добро здравље, мир и радост у породичном дому.

Повратак на врх