Некада је довољно отворити само једну страницу календара да пред собом угледамо читаве векове. Управо је такав 17. јул. Датум у који су се сместили падови царстава и велике научне прекретнице, ратови и светитељи, музичке легенде и спортски великани, али и трагедије које су заувек промениле животе хиљада људи.

Сваки од тих догађаја припада другом времену, другом континенту и другом народу. Ипак, сви су остали уписани на истој страници календара.

Историја 17. јула почиње на царским дворовима.

Тог дана 1762. године убијен је руски цар Петар III, владар чија је кратка владавина окончана дворском завером. Његова смрт означила је почетак епохе Катарине Велике, једне од најмоћнијих владарки у историји Русије.

Више од једног века касније, 17. јула 1918. године, у Јекатеринбургу је стрељан Николај II Романов, последњи руски цар, заједно са супругом Александром, петоро деце и најближим сарадницима. Тим пуцњима окончана је више од три века дуга владавина династије Романов, а Русија је неповратно закорачила у ново историјско доба.

И српска историја памти овај датум.

На данашњи дан 1946. године у Београду је погубљен генерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у отаџбини. Његова улога у Другом светском рату, као и суђење које је претходило погубљењу, и данас изазивају бројне расправе историчара и јавности, што овај догађај чини једним од најконтроверзнијих у новијој српској историји.

Али 17. јул није упамћен само по падовима и трагедијама.

Тогa дана 1984. године совјетски свемирски брод „Сојуз Т-12“ исписао је ново поглавље у историји човечанства. Космонауткиња Светлана Савицка постала је прва жена која је изашла у отворени свемир и својим подвигом померила границе онога што се до тада сматрало могућим.

Четрнаест година касније, 17. јул поново је обишао свет, овога пута због једне од највећих природних катастрофа краја двадесетог века. После снажног подморског земљотреса, цунами је збрисао шест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. За неколико минута живот је изгубило око две хиљаде људи, а читаве породице нестале су пред снагом природе.

Овај датум обележио је и одлазак људи чија су имена постала симбол читавих епоха.

На данашњи дан преминула је Били Холидеј, непоновљиви глас америчког џеза и блуза, жена која је песмом мењала друштво исто колико и музику.

Истог датума свет се опростио и од Хуана Мануела Фанђа, петоструког шампиона Формуле 1, човека кога многи и данас сматрају највећим возачем у историји овог спорта.

А док историја бележи владаре, револуције, ратове и научне подвиге, Католичка црква 17. јула прославља Свету Хедвигу Пољску – владарку која је величину стекла на потпуно другачији начин.

Крунисана је као краљ Пољске, а не као краљица, јер је владала самостално. Одрекла се личне среће ради мира у својој земљи, помогла је покрштавање Литваније, оснивала школе, болнице и манастире, а велики део свог богатства завештала је обнови Краковског универзитета и добротворним установама. Није остала упамћена по освојеним биткама, већ по мудрости, милосрђу и бризи за људе, због чега је вековима касније проглашена светицом.

Можда управо зато 17. јул толико привлачи пажњу историчара. На једном месту сусрели су се цареви и светитељи, генерали и космонаути, музичке легенде и спортски великани, али и хиљаде обичних људи чије су животе обележиле велике трагедије.

Један датум.

Једна страница календара.

И довољно догађаја да испричају малу историју човечанства.

Текст: БАЧИНФО; Фото: илустрација, Википедија