7°C
Overcast clouds

Свет

Бач, Војводина, Друштво, Свет, Србија

45. „ЗЛАТНИ КЉУЧ“ У СЕЛЕНЧИ: ПЕСМА „ЖИВОТ ЈЕ ДАР“ ОСВОЈИЛА ГЛАВНУ НАГРАДУ ФЕСТИВАЛА

Јубиларни, 45. фестивал словачке забавне музике „Златни кључ“ одржан је у Селенчи, уз 14 нових композиција, наступе познатих извођача и музичко подсећање на богату историју једне од најзначајнијих манифестација словачког музичког стваралаштва у Војводини. Главну фестивалску награду освојила је Милина Склабинска за композицију „Живот је дар“, коју је интерпретирала Ава Марија Здравковић. Већ четири и по деценије „Златни кључ“ представља место сусрета композитора, текстописаца, музичара и певача који стварају на словачком језику, пружајући прилику новим ауторима да своје композиције представе публици, али и чувајући препознатљив музички идентитет словачке заједнице у Србији. Овогодишње издање фестивала свечано је отворила председница Организационо-управног одбора Марина Балабан, која је истакла да посебна вредност „Златног кључа“ лежи управо у његовој отворености за нове мелодије, текстове, гласове и музичке идеје. Она је нагласила да словачка музика има не само богату прошлост, већ и садашњост и будућност коју стварају људи посвећени њеном развоју. Учеснике, организаторе и публику поздравила је и председница општине Бач Лела Милиновић. О најуспешнијим композицијама одлучивао је стручни жири у саставу Ондреј Павчок, председник, Јарослава Бенкова-Влчкова и Маријана Марчокова-Валентова, док је текстове песама оцењивала Светлуша Хлавачова. Прва награда за композицију, уз статуету Националног савета словачке националне мањине, припала је Милини Склабинској за песму „Живот је дар“, која је награђена и за најбољи текст. Друго место освојио је Златко Карлечик, познат под уметничким именом Албус Пуер Бимбо, за песму „Краљ осуђен љубављу“, док је трећа награда припала Мартини Трусиновој за композицију „Молитва“, коју је извела Анита Трпкова. Посебно признање за најбољу интерпретацију освојила је Марија Магдалена Торњошова за извођење песме „Мој свет“, аутора Мирослава Зваре. Свој суд дала је и публика, која је награду доделила Анити Трпковој за песму „Молитва“. Такмичарски програм пратио је фестивалски оркестар, а посебну атмосферу вечери донео је ревијални део, посвећен сећању на претходне деценије „Златног кључа“. Ладислав и Ивета Кекез, Јан Добрик и Мирослав Хемела својим наступима подсетили су публику на песме и извођаче који су обележили историју фестивала. Јубиларном издању присуствовали су бројни представници словачке националне заједнице и институција културе, међу којима председница Националног савета словачке националне мањине Душанка Петракова, трећи секретар Амбасаде Словачке Републике у Београду Давид Алтдорфер и директорка Завода за културу војвођанских Словака Ана Спевакова, као и представници Матице словачке у Србији. За све оне који нису били у прилици да присуствују фестивалу, Радио-телевизија Војводине обезбедила је директан телевизијски пренос. Организацију 45. „Златног кључа“ потписују Национални савет словачке националне мањине, Завод за културу војвођанских Словака, Општина Бач, Месна заједница Селенча и Културно-уметничко друштво „Јан Колар“, уз финансијску подршку Канцеларије за Словаке који живе у иностранству, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, партнера и спонзора. Са 45 одржаних фестивала и стотинама композиција које су током деценија представљене публици, „Златни кључ“ остаје важан део музичког и културног живота војвођанских Словака, али и један од препознатљивих културних догађаја општине Бач. Текст и фото: БАЧИНФО

Бач, Војводина, Друштво, Свет

ЈУБИЛАРНИ 45. „ЗЛАТНИ КЉУЧ“ У СЕЛЕНЧИ: ПРЕМИЈЕРА 14 НОВИХ ПЕСАМА СЛОВАЧКЕ ПОП МУЗИКЕ

Селенча ће у недељу, 18. октобра, бити домаћин јубиларног, 45. Фестивала словачке популарне музике „Златни кључ“ (Zlatý kľúč). На сцени Дома културе, од 20:15 сати, публика ће премијерно чути 14 нових ауторских композиција, које ће се такмичити за фестивалске награде. Од свог оснивања 1970. године, „Златни кључ“ представља једну од најзначајнијих музичких манифестација војвођанских Словака, посвећену стварању и афирмацији савремене популарне музике на словачком језику. Током протеклих деценија, на фестивалској сцени премијерно је изведено више од 800 композиција, чиме је створен богат и препознатљив музички репертоар. Посебна вредност овог фестивала огледа се у његовом ауторском карактеру. „Златни кључ“ пружа прилику композиторима, текстописцима, аранжерима и певачима да представе нова музичка остварења, док стручни жири вреднује композиције, текстове и интерпретације. На овогодишњем фестивалу наступиће 14 извођача и извођачких састава, међу којима су и публици позната имена са претходних издања „Златног кључа“. Поред такмичарског дела, публика ће уживати и у ревијалном програму у којем ће наступити Ладислав Кекез, Ивета Дорчова Кекезова, Јан Добрик и Мирослав Хемела, након чега ће бити проглашени победници и додељена фестивалска признања. Подсетимо, на прошлогодишњем, 44. фестивалу, прву награду освојила је композиција „Ako na dlani“, аутора Самуела Ковача, у интерпретацији Мартине Склабинске. Организацију ове музичке манифестације заједнички реализују Национални савет словачке националне мањине, Завод за културу војвођанских Словака, Општина Бач, Месна заједница Селенча и КУД „Јан Колар“ из Селенче. За све који не буду у прилици да присуствују фестивалу обезбеђен је директан телевизијски пренос на другом програму Радио-телевизије Војводине. Текст и фото: БАЧИНФО

Друштво, Свет, Србија

СВЕТСКИ ДАН ПОШТЕ: ОД ПИСАМА КОЈА СУ СЕ ЧЕКАЛА ДО МАРКИЦА КОЈЕ СУ ПОСТАЛЕ МАЛА УМЕТНИЧКА ДЕЛА

Некада се на поштара чекало са нестрпљењем. Његов долазак могао је да донесе радост, добре вести, писмо вољене особе, разгледницу са путовања или дуго очекивану поруку некога ко живи далеко. Данас, када се поруке шаљу за неколико секунди, тешко је млађим генерацијама објаснити колико је значило препознати нечији рукопис на коверти. Повод да се присетимо тих времена био је Светски дан поште, који се сваке године обележава 9. октобра, на дан када је 1874. године у Берну основан Светски поштански савез. Међу његове 22 земље оснивача убрајала се и тадашња Кнежевина Србија. Овогодишњи слоган, „Једна поштанска мрежа, бескрајне могућности“, подсећа нас да пошта ни у дигиталном добу није изгубила значај. Напротив, поред традиционалних услуга, постала је важан део савремене трговине, доставе и свакодневног живота. Посебно место у историји поштанског саобраћаја заузимају поштанске марке, мале слике са великом причом. Иако су настале као доказ о плаћеној поштарини, временом су постале много више од тога. На њима су се нашли владари, научници, писци, уметници, историјски догађаји, ретке животиње, биљке, културни споменици и традиција различитих народа. Захваљујући њима, историја, уметност и географија могле су да стану на свега неколико квадратних центиметара папира. Прва лепљива поштанска марка на свету, чувени „Црни пени“ (Penny Black), појавила се у Великој Британији 1840. године, са ликом краљице Викторије. Данас је један од најпознатијих симбола светске филателије. За филателисте, чуваре малих сведочанстава историје и људе који проучавају и сакупљају поштанске марке, оне никада нису биле само комадићи папира. Свака марка има своју причу, а свака збирка може да представља својеврсну енциклопедију света. Неке колекције посвећене су историји, друге уметности, спорту, знаменитим личностима или природи. Постоје и они који сакупљају искључиво марке одређене земље или историјског раздобља. Посебну вредност могу имати ретки примерци, старе коверте са оригиналним жиговима, марке са штампарским грешкама и издања која су сачувана у малом броју примерака. Али права лепота филателије није нужно у новчаној вредности колекције. Она је у стрпљењу, истраживању и љубави према детаљима који чувају успомену на неко време. Занимљиво је да је управо на прошлогодишњи Светски дан поште Пошта Србије добила престижно признање за најлепшу марку издања „Европа“, према гласовима публике. Марка са мотивом антропоморфне фигурине из Винче, коју је уметнички обликовала Надежда Скочајић, победила је у конкуренцији 57 марака европских поштанских управа. То није било прво овакво признање. Пошта Србије је 2014. године награђена и за марку са мотивом српских гајди, у оквиру теме националних музичких инструмената. Таква признања показују да поштанска марка може бити и важан представник културе једне земље. Савремена комуникација донела нам је брзину какву раније генерације нису могле ни да замисле. Ипак, нешто смо успут изгубили — ишчекивање, препознавање рукописа, мирис папира и осећај да је неко издвојио време да нам напише неколико реченица. Старе кутије са писмима, разгледницама и пожутелим ковертама и данас се чувају у многим породицама. У њима нису само речи. У њима су делови живота. Зато је Светски дан поште прилика да се сетимо не само поштанских радника и дуге историје ове службе, већ и времена када су људи једни другима слали много више од порука — слали су пажњу, чежњу и успомене. Текст: БАЧИНФО; Фото: ПОШТА СРБИЈЕ, СРБИЈА МАРКА, Е ФИЛАТЕЛИЈА, илустрације

Друштво, Свет, Србија

КАД АИ ПОСТАНЕ ДЕТЕТОВ „НАЈБОЉИ ДРУГ“: НОВА ПРАВИЛА ЗАШТИТЕ, А СВЕТ СЕ ПИТА – ХОЋЕ ЛИ РОБОТИ ЗАМЕНИТИ ЉУДЕ?

Вештачка интелигенција више није прича о далекој будућности. Она данас пише текстове, прави фотографије и видео-снимке, преводи, програмира, помаже при учењу, одговара на питања – али и разговара са децом као пријатељ, саветник, па понекад и као неко коме поверавају проблеме које не желе да кажу родитељима или вршњацима. Управо због тога се питање границе између користи и опасности од вештачке интелигенције током 2026. године нашло у средишту пажње институција широм света. УНИЦЕФ је крајем јуна објавио податке према којима деца усвајају АИ технологије више од три пута брже од одраслих. Анализа података из десет земаља, међу којима је и Србија, показала је да су милиони деце већ користили алате вештачке интелигенције. Процењује се да се више од два милиона деце обраћа АИ за савет о стварима које их муче, док га око 13 милиона користи као помоћ при учењу и изради домаћих задатака. Проблем, међутим, више није само могућност да четбот детету да нетачан одговор. УНИЦЕФ упозорава на нову генерацију такозваних „АИ пријатеља“ – система направљених тако да разговарају са корисником, памте његове навике и стварају утисак блиског односа. За дете које још развија способност процене, граница између програма који само генерише одговоре и стварне особе може постати много сложенија него што изгледа одраслом кориснику. Међу ризицима се наводе емоционална зависност, манипулација, угрожавање приватности, неприкладан садржај и ослањање на АИ у ситуацијама у којима је неопходна помоћ стварне особе. И Европа сада покушава да правила прилагоди технологији која се мења брже од закона. Европска комисија је 17. септембра 2026. представила предлог новог EU KIDS Act-а, којим жели да значајно пооштри заштиту малолетника на интернету. Важно је нагласити да је реч о предлогу прописа, а не о коначно усвојеном закону. Предлог предвиђа да деца млађа од 13 година не могу самостално имати налоге на одређеним друштвеним мрежама, да деца од 13 до 15 година приступају преко налога под надзором родитеља или старатеља, а да самосталан налог могу отворити од 15. године. Али правила иду много даље од друштвених мрежа. Обухваћени су и видео-сервиси, онлајн игре, АИ четботови и такозвани АИ сапутници. Према предлогу, системи намењени малолетницима не би смели да симулирају људске односе на начин који може да створи емоционалну зависност детета. За најмлађе кориснике предвиђене су додатне родитељске контроле, а компаније би морале да процењују ризике по децу пре пуштања таквих система у употребу и да прате могуће штетне последице и након тога. Паралелно са тим, од 2. августа ове године у Европској унији примењују се нова правила транспарентности из Акта о вештачкој интелигенцији. Корисник, између осталог, мора бити обавештен када директно комуницира са АИ системом, док одређени „deepfake“ и други вештачки генерисани или измењени садржаји морају бити јасно означени. То је само један део много ширег питања које последњих година прати развој вештачке интелигенције – хоће ли машине на крају заменити људе? За сада, расположиви подаци не показују „нестанак рада“ каквог се многи плаше. Међународна организација рада проценила је да је приближно сваки четврти посао у свету у одређеној мери изложен утицају генеративне вештачке интелигенције. Али њен закључак није да ће сваки четврти радник остати без посла. Напротив – много је вероватније да ће се велики број занимања променити, него потпуно нестати. Најновија анализа МОР-а из 2026. године такође наводи да за сада нема доказа о масовном губитку радних места због генеративне АИ. Оно што се већ види јесте промена начина рада, а посебно се прати могућност смањења броја почетних радних места за младе, јер управо једноставније задатке које су некада обављали почетници машине могу најбрже да преузму. Зато прича о „роботима који ће заменити људе“ вероватно промашује суштину. Промена можда неће изгледати тако што ће на нечију столицу сести хуманоидни робот. Много реалнији сценарио је да софтвер преузме део послова које је човек до јуче радио сам – писање, анализу података, превођење, административне задатке, обраду докумената или комуникацију са корисницима. Човек остаје, али се његов посао мења. И Србија је почетком 2025. усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције за период 2025–2030, са акцентом на примену АИ у образовању, науци, привреди и јавном сектору, али и на етичкој, транспарентној и безбедној употреби нових технологија. Због тога можда најважније питање више није да ли ћемо користити вештачку интелигенцију. Та одлука је, практично, већ донета – она је ушла у телефоне, школе, канцеларије и домове. Право питање је како ћемо научити да је користимо, а да не препустимо машини оно што мора остати људско: одговорност, критичко мишљење, однос са другим човеком и способност да сами доносимо одлуке. Текст: БАЧИНФО; Фото: СКРИНШОТ, Влада Републике Србије, Уницеф

Друштво, Свет, Србија

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ПОДНЕО ОСТАВКУ: НАРОД ИСПРАТИО ПРЕДСЕДНИКА ЧИЈИ СУ МАНДАТИ ИСПИСАЛИ НАЈВАЖНИЈЕ СТРАНИЦЕ НОВИЈЕ ИСТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Александар Вучић поднео је вечерас оставку на функцију председника Републике Србије. После више од девет година на челу државе и више од деценије током које је, најпре као председник Владе, а потом као председник Републике, био на највишим државним функцијама, Вучић је ставио потпис на оставку и последњи пут се јавности обратио као председник Србије. Био је то тренутак који ће, без обзира на политичка уверења и различите оцене његове политике, остати забележен у политичкој историји наше земље. Још пре званичног обраћања, испред Председништва окупио се велики број грађана који су дошли да пруже подршку Вучићу и испрате га последњег дана председничког мандата. Вучић је изашао пред окупљене и обратио им се, а сусрет је протекао уз снажне емоције. Било је аплауза, поздрава, загрљаја, али и суза. Потом је уследило обраћање јавности у којем је образложио одлуку о подношењу оставке, говорио о годинама проведеним на челу Србије и захвалио грађанима који су му два пута указали поверење да обавља највишу државну функцију. Вучић је поручио да вођство значи доношење тешких одлука и преузимање одговорности за сваку од њих. О својим председничким мандатима говорио је као о годинама у којима је, како је истакао, настојао да верно, часно, марљиво и посвећено служи Србији и њеним грађанима. Његов политички пут на највишим државним функцијама траје дуже од једне деценије. За председника Владе Србије изабран је 2014. године, други премијерски мандат започео је 2016, а већ наредне године изабран је за председника Републике. Поверење грађана за други председнички мандат добио је 2022. године. На месту председника Републике остао је дуже од било ког председника од успостављања вишестраначког система у Србији. Године његових мандата обележиле су велике промене у Србији – изградња нових ауто-путева и брзих саобраћајница, модернизација железнице, отварање фабрика и привлачење инвестиција, изградња и обнова болница и здравствених установа, научно-технолошких паркова и бројни други инфраструктурни пројекти. Београд на води постао је један од најпрепознатљивијих пројеката тог периода, док је Србија добила организацију специјализоване изложбе ЕКСПО 2027. Истовремено, његови мандати протекли су у времену великих криза и изазова – од пандемије коронавируса и рата у Украјини и његових економских последица, до сталних притисака и сложених разговора о Косову и Метохији и позиционирања Србије у све сложенијим међународним околностима. Сам Вучић је, само неколико сати пре подношења оставке, за РТС рекао да са функције одлази поносан на резултате и да га је током свих ових година водила једна ствар – мир и стабилност. Вечерашњом оставком, међутим, Александар Вучић не одлази из политичког живота Србије. Одлуку је образложио и жељом да у предстојећој изборној кампањи учествује као грађанин. Пред Србијом су ванредни парламентарни избори 25. октобра, а после престанка његовог председничког мандата земљу очекују и избори за новог председника Републике. Вучић је најавио да ће сутра ујутру дужност предати председници Народне скупштине Ани Брнабић, која ће, у складу са Уставом, обављати функцију председника Републике до избора новог председника. Зато 27. септембар 2026. године није обичан датум у политичком календару Србије. Вечерас је председник који је најдуже обављао ту функцију од успостављања вишестраначког система потписао оставку. Испред зграде из које се годинама обраћао грађанима испратили су га људи који су дошли да му пруже подршку, док је он у свом последњем председничком обраћању говорио о ономе што оставља иза себе и ономе што Србију тек очекује. Пред земљом су сада избори и одлуке које ће у великој мери одредити њен даљи политички правац. Тек ће време дати потпуну оцену периода у којем је Александар Вучић водио Србију. Оно што је већ сада чињеница јесте да је више од деценије био једна од централних фигура српске државне политике и да ће године његових премијерских и председничких мандата заузимати значајно место у новијој политичкој историји Србије. А вечерас смо присуствовали једном од оних политичких тренутака за које се већ у часу док се догађају зна да ће остати забележени у историји. Текст: БАЧИНФО; Фото: ТАЊУФ-АМИР ХАМЗАГИЋ

Бач, Војводина, Друштво, Свет

ИЗ ВОЈВОДИНЕ У СРЦЕ ЛИПТОВА: РЕЛИГИОЗНА УМЕТНОСТ АНЕ НОСАЛОВЕ ИЗ СЕЛЕНЧЕ, ПРЕД ПУБЛИКОМ У СЛОВАЧКОЈ

Изложба религиозних слика Ане Носалове, чланице Удружења визуелних уметника Петровског краја, одржана је 19. септембра у историјском селу Партизанска Љупча у Словачкој. Пред публиком у срцу Липтова представљена су дела која носе снажан духовни печат и спајају религиозне мотиве, интуитивни уметнички израз и традицију војвођанских Словака. Изложба је била прилика да се културно и духовно наслеђе словачке заједнице из Војводине представи ван граница Србије, у средини са којом је повезују језик, традиција и заједнички културни корени. Ана Носалова свој уметнички рад годинама негује и кроз радионице и креативне сусрете, преносећи своје искуство и подстичући друге да кроз стваралаштво откривају сопствени израз. Њена дела представљена у Партизанској Љупчи публици су понудила сусрет са уметношћу у којој вера није само мотив, већ и простор личног доживљаја, традиције и духовности. Гостовање у Словачкој уједно је било још једна прилика да стваралаштво војвођанских Словака пређе локалне оквире и представи део богатог културног наслеђа које ова заједница чува и развија генерацијама. Текст: БАЧИНФО; Фото: Ана Носалова ФБ;

Бач, Војводина, Друштво, Свет, Србија

ЈОШ ЈЕДНО ВЕЧЕ КОЈЕ ЈЕ СПОЈИЛО ИГРУ, ПЕСМУ И ЕМОЦИЈЕ: Етно сабор и Вера Столић одушевили публику у Бачу

Други дан манифестације „Дани европске баштине – Дани Бача 2026“ донео је вече у којем су се смењивали игра, песма, осмеси, снажне емоције и аплаузи публике. После свечаног отварања које је претходне вечери поставило високу лествицу, петак је показао да Бач има програм који ту лествицу може да задржи. Етно сабор окупио је чуваре традиције из неколико средина, а улогу домаћина имао је КУД „Младост“ Бач, чије су се дечје групе и извођачки састав представили публици заједно са гостима – УГ „Чараин“ из Товаришева, КУД „Дунавац“ из Бачког Новог Села и КУД „Уна“ из Новог Града у Републици Српској. Кроз игру, песму и народну ношњу, учесници су на најлепши начин показали оно што је и суштина Дана европске баштине – да традиција живи само онда када се преноси, дели и оставља онима који долазе после нас. А када на сцену изађу најмлађи, мало шта може да остане само „програмска тачка“. Деца су и овога пута била украс вечери, а публика им је узвратила онако како се то и заслужује – осмесима, снажним аплаузима и позивима на бис. Велики одзив публике и атмосфера у сали показали су колико су овакви сусрети потребни и колико народна игра и песма и даље умеју да окупе различите генерације. После игре, вече је настављено песмом. Вера Столић са сарадницима наступила је први пут пред бачком публиком и већ од првих песама било је јасно да је реч о сусрету који ће се памтити. Њен изузетан, готово анђеоски глас испунио је салу, а репертоар у којем су се смењивале етно, народне, изворне и родољубиве песме водио је публику кроз различита расположења – од тишине и емоције до заједничке песме и дугих аплауза. Вера и њени сарадници нису крили задовољство због првог сусрета са Бачем, из којег су, како су истакли, понели најлепше утиске. Са друге стране, реакција публике, аплаузи и бисеви били су најбоља потврда да је и Бач њихов први долазак дочекао на прави начин. Било је то једно од оних вечери у којима програм престане да буде само низ наступа, а постане заједнички доживљај извођача и публике. Други дан Дана европске баштине тако је задржао висок ниво који је постављен већ свечаним отварањем манифестације – али је истовремено направио и сјајну везу са оним што је следило. Јер после вечери посвећене живој традицији, песми и игри, Бач је био спреман да наредног дана оде још дубље у прошлост. Субота је била резервисана за Средњовековни дан на Тврђави Бач – место на којем баштина више није била само прича о прошлости, већ прошлост која је, бар на један дан, поново оживела. Текст: БАЧИНФО; Фото: Младен Секулић

Друштво, Свет, Србија

ПРЕМИНУО ГЕНЕРАЛ РАТКО МЛАДИЋ: Хаг одбио да га пусти на лечење у Србију упркос тешком стању

Некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске преминуо је у 84. години у притворској болници у Схевенингену. Породица и адвокати годинама су упозоравали на лоше лечење и занемаривање његовог нарушеног здравља, а вест о његовој смрти потврдио је његов син Дарко Младић. Здравствено стање генерала Младића било је критично након што је претрпео више можданих удара, због чега је био потпуно везан за кревет. Породица, правни тим, као и званични Београд и Бањалука, месецима су апеловали на Хашки механизам да му се из хуманитарних разлога омогући пребацивање у болницу у Србији, за шта је држава претходно дала пуне гаранције. Овај захтев је званично одбијен непосредно пре његове смрти, што је изазвало оштре осуде његове одбране. Иначе, генерал Младић је рођен 1942. године у селу Божановићи код Калиновика. Завршио је Војну академију у Београду са највишим оценама, а Војску Републике Српске је водио током одбрамбено-отаџбинског рата од 1992. do 1996. године. Ухапшен је у мају 2011. године у селу Лазарево код Зрењанина, након 16 година скривања. Званичници из Републике Српске и Србије истичу да ће генерал Ратко Младић остати упамћен по својој кључној војној улози у стварању и одбрани Републике Српске и заштити српског народа током сукоба у Босни и Херцеговини. Његова одбрана је током вишегодишњег процеса пред Међународним судом у Хагу константно наглашавала да пресуда на доживотни затвор није донета на основу чврстих правних доказа, већ да је реч о политички мотивисаном процесу. Породица је такође више пута подносила извештаје независних медицинских стручњака који су указивали на пропусте у његовом лечењу унутар притворске јединице. Информације о месту и датуму сахране, као и о организацији комеморативних скупова у Републици Српској и Србији, биће накнадно саопштене јавности. Текст: БАЧИНФО; Фото: Википедија

Свет, Спорт, Србија

СРБИЈА СИЈА НА МЕДИТЕРАНУ: Два злата, два сребра и пет бронзи за наше спортисте у Таранту

Српски спортисти приредили су праву жетву медаља на Медитеранским играма у Таранту. Србија после првих такмичарских дана има девет освојених одличја – два златна, два сребрна и шест бронзаних, а чак осам медаља освојено је током само једног дана – у недељу, 23. августа. Најсјајније одличје Србији су најпре донели кајакаши Страхиња Драгосављевић и Вељко Вјештица, који су били убедљиво најбржи у дисциплини К2 на 500 метара. Српски двосед прошао је кроз циљ у времену 1:28,92, оставивши иза себе посаду Португалије, док је бронза припала Италијанима. Али то је био само почетак изузетног дана за српски спорт. Кајакаши су Србији донели још два одличја. Жарко Јаковљевић освојио је бронзу у К1 на 1.000 метара резултатом 3:51,75, док је Жофи Хорват стигла до бронзаног одличја у К1 на 500 метара. Медаље су потом наставиле да стижу и из других спортова. У бадминтону су Михајло Томић и Анђела Витман освојили бронзу у мешовитом дублу. Одличан дан имали су и српски теквондисти. Анђела Шевић освојила је сребрну медаљу у категорији преко 67 килограма, док је Стефан Таков узео бронзу у категорији до 80 килограма. За сјајан завршетак дана побринули су се рвачи. Виктор Немеш освојио је сребрну медаљу, док је Александар Комаров отишао корак даље и Србији донео друго злато на овогодишњим Медитеранским играма. Тако је Србија стигла до девет одличја – два златна, два сребрна и пет бронзаних, при чему је чак осам медаља освојено у року од само једног дана. Медитеранске игре у Таранту се настављају, па је готово извесно да ово није коначан биланс српских спортиста. После оваквог дана, остаје да видимо колико ће још медаља засијати око врата наших представника, а не би било изненађење да се још који пут у Таранту огласи и химна Србије. Текст: БАЧИНФО; Фото: Олимпијски комитет Србије

Свет, Спорт, Србија

ТРЕЋЕ ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО – ТРЕЋА МЕДАЉА: Адриана Вилагош освојила бронзу у Бирмингему

Српска атлетичарка Адриана Вилагош освојила је бронзану медаљу у бацању копља на Европском првенству у Бирмингему, наставивши невероватан низ на највећој континенталној сцени. До новог великог одличја репрезентативка Србије стигла је хицем од 60,93 метра, који је остварила већ у другој серији финала. Адриана је такмичење отворила резултатом од 54,02 метра, а затим у другом покушају пребацила границу од 60 метара. Испоставило се да је управо тих 60,93 било довољно за место на победничком постољу и још једну европску медаљу. Злато је припало хрватској атлетичарки Сари Колак, која је копље бацила 62,43 метра, док је сребрну медаљу освојила Немица Јулија Улбрихт резултатом 61,53 метра. Посебну тежину бронзи из Бирмингема даје податак да је ово трећа узастопна медаља Адриане Вилагош на сениорским првенствима Европе. Сјајан европски низ започела је 2022. године у Минхену, где је освојила сребро. Две године касније у Риму поново је била вицешампионка Европе, а сада је колекцији додала и бронзану медаљу из Бирмингема. Адриана Вилагош, која је одрасла у Малом Иђошу, државна је рекордерка Србије у бацању копља са 67,22 метра. Три европска првенства и три медаље најбоље говоре о континуитету младе српске атлетичарке, која већ годинама припада самом врху европског бацања копља. Текст: БАЧИНФО; Насловна фотографија: Antonio Ahel/ATAImages

Повратак на врх