Свет

Некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске преминуо је у 84. години у притворској болници у Схевенингену. Породица и адвокати годинама су упозоравали на лоше лечење и занемаривање његовог нарушеног здравља, а вест о његовој смрти потврдио је његов син Дарко Младић. Здравствено стање генерала Младића било је критично након што је претрпео више можданих удара, због чега је био потпуно везан за кревет. Породица, правни тим, као и званични Београд и Бањалука, месецима су апеловали на Хашки механизам да му се из хуманитарних разлога омогући пребацивање у болницу у Србији, за шта је држава претходно дала пуне гаранције. Овај захтев је званично одбијен непосредно пре његове смрти, што је изазвало оштре осуде његове одбране. Иначе, генерал Младић је рођен 1942. године у селу Божановићи код Калиновика. Завршио је Војну академију у Београду са највишим оценама, а Војску Републике Српске је водио током одбрамбено-отаџбинског рата од 1992. do 1996. године. Ухапшен је у мају 2011. године у селу Лазарево код Зрењанина, након 16 година скривања. Званичници из Републике Српске и Србије истичу да ће генерал Ратко Младић остати упамћен по својој кључној војној улози у стварању и одбрани Републике Српске и заштити српског народа током сукоба у Босни и Херцеговини. Његова одбрана је током вишегодишњег процеса пред Међународним судом у Хагу константно наглашавала да пресуда на доживотни затвор није донета на основу чврстих правних доказа, већ да је реч о политички мотивисаном процесу. Породица је такође више пута подносила извештаје независних медицинских стручњака који су указивали на пропусте у његовом лечењу унутар притворске јединице. Информације о месту и датуму сахране, као и о организацији комеморативних скупова у Републици Српској и Србији, биће накнадно саопштене јавности. Текст: БАЧИНФО; Фото: Википедија

Српски спортисти приредили су праву жетву медаља на Медитеранским играма у Таранту. Србија после првих такмичарских дана има девет освојених одличја – два златна, два сребрна и шест бронзаних, а чак осам медаља освојено је током само једног дана – у недељу, 23. августа. Најсјајније одличје Србији су најпре донели кајакаши Страхиња Драгосављевић и Вељко Вјештица, који су били убедљиво најбржи у дисциплини К2 на 500 метара. Српски двосед прошао је кроз циљ у времену 1:28,92, оставивши иза себе посаду Португалије, док је бронза припала Италијанима. Али то је био само почетак изузетног дана за српски спорт. Кајакаши су Србији донели још два одличја. Жарко Јаковљевић освојио је бронзу у К1 на 1.000 метара резултатом 3:51,75, док је Жофи Хорват стигла до бронзаног одличја у К1 на 500 метара. Медаље су потом наставиле да стижу и из других спортова. У бадминтону су Михајло Томић и Анђела Витман освојили бронзу у мешовитом дублу. Одличан дан имали су и српски теквондисти. Анђела Шевић освојила је сребрну медаљу у категорији преко 67 килограма, док је Стефан Таков узео бронзу у категорији до 80 килограма. За сјајан завршетак дана побринули су се рвачи. Виктор Немеш освојио је сребрну медаљу, док је Александар Комаров отишао корак даље и Србији донео друго злато на овогодишњим Медитеранским играма. Тако је Србија стигла до девет одличја – два златна, два сребрна и пет бронзаних, при чему је чак осам медаља освојено у року од само једног дана. Медитеранске игре у Таранту се настављају, па је готово извесно да ово није коначан биланс српских спортиста. После оваквог дана, остаје да видимо колико ће још медаља засијати око врата наших представника, а не би било изненађење да се још који пут у Таранту огласи и химна Србије. Текст: БАЧИНФО; Фото: Олимпијски комитет Србије

Српска атлетичарка Адриана Вилагош освојила је бронзану медаљу у бацању копља на Европском првенству у Бирмингему, наставивши невероватан низ на највећој континенталној сцени. До новог великог одличја репрезентативка Србије стигла је хицем од 60,93 метра, који је остварила већ у другој серији финала. Адриана је такмичење отворила резултатом од 54,02 метра, а затим у другом покушају пребацила границу од 60 метара. Испоставило се да је управо тих 60,93 било довољно за место на победничком постољу и још једну европску медаљу. Злато је припало хрватској атлетичарки Сари Колак, која је копље бацила 62,43 метра, док је сребрну медаљу освојила Немица Јулија Улбрихт резултатом 61,53 метра. Посебну тежину бронзи из Бирмингема даје податак да је ово трећа узастопна медаља Адриане Вилагош на сениорским првенствима Европе. Сјајан европски низ започела је 2022. године у Минхену, где је освојила сребро. Две године касније у Риму поново је била вицешампионка Европе, а сада је колекцији додала и бронзану медаљу из Бирмингема. Адриана Вилагош, која је одрасла у Малом Иђошу, државна је рекордерка Србије у бацању копља са 67,22 метра. Три европска првенства и три медаље најбоље говоре о континуитету младе српске атлетичарке, која већ годинама припада самом врху европског бацања копља. Текст: БАЧИНФО; Насловна фотографија: Antonio Ahel/ATAImages

Клуб дизача тегова „Херкулес“ из Бача победник је јубиларног, 40. Купа Суботице, традиционалног међународног такмичења којим већ годинама почиње јесењи део сезоне у дизању тегова. Овогодишњи Куп окупио је 28 такмичара – девет девојака и 19 момака, а поред домаћих спортиста из Бача, Суботице, Сомбора, Београда и Ирига, на подијуму су наступили и такмичари из Мађарске, Румуније, Словеније, Летоније, Хрватске, Малте и Литваније. Јубиларно издање такмичења имало је и свечани карактер. Програм је почео наступом Камерног хора, након чега су уручена пригодна признања и захвалнице поводом четири деценије одржавања Купа Суботице. На подијуму, међутим, није недостајало правог спортског узбуђења. Такмичари су, поред великих тежина, морали да се изборе и са високом температуром у спортској сали, а питање појединачног победника остало је отворено практично до последњег покушаја. Када је тежина на подијуму већ премашила 150 килограма, за победнички пехар борили су се представници Литваније, Словеније и Летоније. За Бач је, ипак, најважнији резултат стигао у екипној конкуренцији. На победничко постоље попели су се загребачки „Металац“ и КДТ „Спартак“ из Суботице, док је победнички трофеј освојио КДТ „Херкулес“ Бач. Овај резултат показао је да су летње припреме бачких дизача тегова дале резултат, али времена за славље нема много. Већ за десетак дана следи нови велики изазов – Медитеранске игре у Италији, где ће наши спортисти имати прилику да још једном потврде добру форму. Текст: БАЧИНФО; Фото: уступљене фотографије

Возачи из Србије који у Црну Гору путују преко граничног прелаза Јабука треба да рачунају на значајну измену уобичајене руте, након што је због реконструкције потпуно обустављен саобраћај преко моста на Ђурђевића Тари. Мост на магистралном путу Пљевља–Жабљак затворен је од 10. августа, а потпуна обустава саобраћаја трајаће до 26. октобра у 12 часова. Гранични прелаз Јабука ради нормално, па возачи могу ући у Црну Гору преко овог прелаза. Проблем настаје након Пљеваља за оне који су навикли да пут настављају преко Ђурђевића Таре. Зато је најважнија информација за путнике који иду ка мору – не крећите из Пљеваља према затвореном мосту очекујући да ћете преко Ђурђевића Таре наставити ка Жабљаку. Управа за саобраћај Црне Горе као званични алтернативни правац током затварања моста наводи пут Вруља–Мијаковићи. За возаче који су преко Јабуке и Пљеваља кренули ка црногорском приморју, једна од могућности је да се усмере преко Вруље према главним путним правцима северне Црне Горе, а затим наставе преко Бијелог Поља/Мојковца, Колашина и Подгорице. Из Подгорице се пут наставља према жељеном делу приморја – ка Будви и даље Јадранском магистралом према Тивту, Котору и Херцег Новом, односно према Бару и Улцињу за путнике који иду ка јужном делу црногорске обале. Возачима се саветује да пре поласка укључе навигацију са актуелним стањем у саобраћају и да не бирају руту која их води преко моста на Ђурђевића Тари, јер је на тој тачки пролаз потпуно онемогућен. Посебан опрез потребан је и због тога што алтернативни правац значи дужу вожњу и пролазак планинским деоницама. Мост на Ђурђевића Тари биће, према најави Управе за саобраћај Црне Горе, потпуно затворен до 26. октобра 2026. године у 12 часова. Текст: БАЧИНФО; Извор: АМСС, Влада Црне Горе; Фото:

Један од најзанимљивијих астрономских догађаја године дешава се вечерас, 12. августа. Месец ће проћи између Земље и Сунца и у једном делу света потпуно заклонити Сунчев диск. У Србији нећемо доживети потпуно помрачење, али ћемо, уколико временске прилике дозволе, моћи да видимо његову делимичну фазу. Помрачење ће из Србије бити видљиво пред сам залазак Сунца. У Београду почиње око 19.26 часова, а максимум се очекује око 19.45. У том тренутку биће заклоњено око 27 одсто површине Сунчевог диска. Пошто Сунце убрзо залази, посматрачи из Србије неће видети читав ток помрачења. Северни и западни делови земље биће у нешто повољнијем положају од централних и јужних крајева, па ће овај небески спектакл бити посебно занимљив и становницима Војводине. ГДЕ ЋЕ СУНЦЕ ПОТПУНО НЕСТАТИ? Прави спектакл очекује становнике и бројне туристе у уском појасу потпуног помрачења. Месечева сенка прећи ће преко Арктика, Гренланда и Исланда, а затим стићи до Европе и прећи преко Шпаније. Максимална фаза потпуног помрачења на глобалном нивоу трајаће око два минута и 18 секунди. За становнике Србије најближа приступачна места са којих се може видети потпуно помрачење налазе се у Шпанији. Појас тоталитета пресеца северни и централни део земље, од Атлантика према Медитерану, а потпуно помрачење биће видљиво и са Балеарских острва. Посебност овог догађаја је што се у Шпанији дешава непосредно пред залазак Сунца, па ће потпуно заклоњено Сунце бити веома ниско над хоризонтом. За Пиринејско полуострво ово је прво потпуно помрачење Сунца после више од једног века. А ШТА ЋЕ ВИДЕТИ РЕГИОН? У земљама нашег региона помрачење ће, као и у Србији, бити делимично. Примера ради, у Хрватској делимична фаза почиње око 19.24, док појас потпуног помрачења не прелази преко овог дела Европе. Што се иде даље ка западу Европе, помрачење ће бити израженије, све до Шпаније, где ће Месец на појединим подручјима у потпуности прекрити Сунце. КАКО БЕЗБЕДНО ПОСМАТРАТИ ПОМРАЧЕЊЕ? Без обзира на то што ће у Србији бити заклоњен само део Сунца, директно гледање у њега без одговарајуће заштите није безбедно. Обичне сунчане наочаре нису довољне. За непосредно посматрање потребне су специјалне сертификоване наочаре за помрачење или одговарајући соларни филтери. Посебно је опасно гледати у Сунце кроз двоглед, телескоп или објектив фото-апарата без соларног филтера. Зато, ако вечерас око 19:30 часова будете напољу, пронађите место са што отворенијим погледом према западном хоризонту. Док ће из Србије изгледати као да је Месец „загризао“ део Сунца, неколико хиљада километара западније на кратко ће наступити један од најупечатљивијих призора које природа може да приреди – дан ће се усред вечери на тренутак претворити у сумрак. Текст: БАЧИНФО;

Последњих недеља Дунав код Бачког Новог Села и Плавне изгледа потпуно другачије него што смо навикли. Река се значајно повукла, открила је широке спрудове и делове обале који су до недавно били под водом. Призори који су многима били занимљиви за фотографисање данас постају озбиљно упозорење да се суочавамо са једним од најнижих водостаја Дунава у последњих неколико деценија. Последице ниског водостаја више нису само локални проблем. Због изузетно неповољне ситуације у делу Војводине већ је проглашена ванредна ситуација, а надлежне институције покренуле су низ мера како би ублажиле последице по становништво, привреду и природне ресурсе. Најкритичнија ситуација тренутно је на подручју Сомбора, Куле и Врбаса, где су донете ванредне мере због опасности које доноси дуготрајна суша и историјски низак водостај Дунава. Држава је, у сарадњи са републичким и покрајинским институцијама, започела активности на обезбеђивању несметаног функционисања Хидросистема Дунав–Тиса–Дунав, праћењу стања пловних путева, очувању водоснабдевања и заштити пољопривреде. Истовремено, надлежне службе непрекидно прате стање на терену како би, уколико буде потребно, благовремено реаговале и у другим срединама. Осим што отежава пловидбу и представља изазов за пољопривреду и водопривреду, низак водостај све више угрожава и речни екосистем. Са повлачењем воде смањују се природна станишта бројних биљних и животињских врста, расте температура воде, а количина раствореног кисеоника опада. Такви услови негативно утичу на рибљи фонд и ремете природну равнотежу која се годинама ствара у приобалним подручјима. Фото: МЗ БАЧКО НОВО СЕЛО На подручју општине Бач последице су за сада највидљивије управо на Дунаву код Бачког Новог Села и Плавне, где је повлачење реке из дана у дан све уочљивије. Истовремено, језеро Провала не показује знаке оваквих проблема. Напротив, најновија анализа Института за јавно здравље Војводине потврдила је да је вода и даље погодна за купање и рекреацију, па посетиоци и даље могу безбедно да уживају у овој природној оази. Оно што све више забрињава јесте чињеница да овакви призори више нису реткост. Зато се све чешће поставља питање да ли је реч само о једном изузетно сушном лету или о променама које ће у будућности све чешће мењати изглед највеће европске реке.

Српско веслање исписало је нову страницу успеха на Европском првенству у италијанском Варезеу. Николaj Пименов и Мартин Мачковић освојили су златну медаљу у дисциплини дубл скул и још једном доказали да припадају самом врху светског веслања. Европско првенство у Варезеу одржава се од 31. јула до 2. августа и окупља најбоље европске посаде. Од првих загребаја српски двојац није препуштао вођство ривалима. Трку су извесли сигурно, снажно и тактички беспрекорно, а кроз циљ су прошли за 6:04,45. Сребрна медаља припала је Шпанцима Помбу и Ромеру (6:06,22), док су бронзу освојила прослављена хрватска браћа Синковић (6:08,35), једна од најтрофејнијих посада у историји европског и светског веслања. Ова титула представља наставак сјајне сезоне српског двојца, који је током године већ освајао медаље на такмичењима Светског купа, потврђујући да у најважније трке улази као један од фаворита. Одличне вести стигле су и из женског дела такмичења. Најбоља српска веслачица Јована Арсић доминантно је изборила место у финалу Европског првенства. Полуфиналну трку завршила је као прва резултатом 7:21,78, водећи од старта до циља. Иза себе је оставила Аурелију Јенцен из Швајцарске (7:22,40) и Катарину Дудченко из Украјине (7:22,48). Арсићева, која је већ освајала европско злато и ове сезоне показује одличну форму, сада ће се борити за нову медаљу и прилику да Србији донесе још једно одличје са шампионата. Са већ освојеним европским златом Пименова и Мачковића и пласманом Јоване Арсић у велико финале, Србија је већ сада потврдила да је једна од најуспешнијих репрезентација овогодишњег Европског првенства у Варезеу, а прилику да биланс буде још богатији има већ у наредним тркама. Текст: БАЧИНФО; Извор: Веслачки савез Србије; РТС

Када се појавила на филмском платну, није личила ни на једну глумицу свог времена. Када је запевала, публика није слушала само песму – слушала је емоцију. А када је са филмом „Скупљачи перја“ стигла до Кана, постало је јасно да је југословенска кинематографија добила уметницу чије ће име прећи границе земље. Оливера Катарина, глумица, певачица и књижевница, преминула је у 87. години живота, оставивши за собом опус који је обележио једно од најзначајнијих раздобља домаће културе. Рођена је 5. марта 1940. године у Београду као Оливера Петровић. Најпре је уписала Правни факултет, али је брзо схватила да је њен пут сцена. Дипломирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, а прву велику улогу остварила је као Коштана у Народном позоришту. Касније је, у знак сећања на мајку Катарину, свом уметничком имену додала управо њено име – по коме ће је памтити генерације. Иако је одиграла десетине улога, једна је заувек обележила њену каријеру. Као Ленче у филму „Скупљачи перја“ редитеља Александра Петровића постала је лице филма који је 1967. године освојио Велику награду жирија на Фестивалу у Кану, био номинован за Оскара и ушао у историју европске кинематографије. Њена интерпретација ромске песме „Ђелем, ђелем“ и данас се сматра једним од најупечатљивијих тренутака тог филма. Мало је уметника са ових простора који су успели да изграде каријеру и ван граница своје земље као што је то учинила Оливера Катарина. Наступала је широм Европе, певала на више језика, а публика ју је прихватала подједнако као глумицу и као шансоњерку. Њене интерпретације песама „Нишка бања“, „Алај ми је вечерас по вољи“, „Ђелем, ђелем“ и бројних других постале су део музичке баштине ових простора. Остварила је и значајне улоге у филмовима „Гоја или тежак пут сазнања“, за коју је награђена на фестивалима у Москви и Венецији, „Фрајла доктор“, „Чарлстон за Огњенку“ и другим филмским остварењима, док је као књижевница објавила књиге „Бели бадњаци“ и „Аристократско стопало“, остављајући траг и ван филмске и музичке сцене. Њен живот није увек био лак. Било је година када је била далеко од великих сцена и медијске пажње, али никада није пристајала да мења себе или своју уметност. Управо та доследност, уз изузетан таленат, учинила ју је једном од ретких истинских дива српске и југословенске културе. Одласком Оливере Катарине затворено је још једно велико поглавље на домаћој уметничкој сцени. Остају њени филмови, песме и улоге које су обележиле време у коме су владали таленат, достојанство и непоновљива харизма. Завеса се спустила. Али уметници попут Оливере Катарине не одлазе док год се њихов глас слуша, а њихове улоге гледају. Текст: БАЧИНФО

Некада је довољно отворити само једну страницу календара да пред собом угледамо читаве векове. Управо је такав 17. јул. Датум у који су се сместили падови царстава и велике научне прекретнице, ратови и светитељи, музичке легенде и спортски великани, али и трагедије које су заувек промениле животе хиљада људи. Сваки од тих догађаја припада другом времену, другом континенту и другом народу. Ипак, сви су остали уписани на истој страници календара. Историја 17. јула почиње на царским дворовима. Тог дана 1762. године убијен је руски цар Петар III, владар чија је кратка владавина окончана дворском завером. Његова смрт означила је почетак епохе Катарине Велике, једне од најмоћнијих владарки у историји Русије. Више од једног века касније, 17. јула 1918. године, у Јекатеринбургу је стрељан Николај II Романов, последњи руски цар, заједно са супругом Александром, петоро деце и најближим сарадницима. Тим пуцњима окончана је више од три века дуга владавина династије Романов, а Русија је неповратно закорачила у ново историјско доба. И српска историја памти овај датум. На данашњи дан 1946. године у Београду је погубљен генерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у отаџбини. Његова улога у Другом светском рату, као и суђење које је претходило погубљењу, и данас изазивају бројне расправе историчара и јавности, што овај догађај чини једним од најконтроверзнијих у новијој српској историји. Али 17. јул није упамћен само по падовима и трагедијама. Тогa дана 1984. године совјетски свемирски брод „Сојуз Т-12“ исписао је ново поглавље у историји човечанства. Космонауткиња Светлана Савицка постала је прва жена која је изашла у отворени свемир и својим подвигом померила границе онога што се до тада сматрало могућим. Четрнаест година касније, 17. јул поново је обишао свет, овога пута због једне од највећих природних катастрофа краја двадесетог века. После снажног подморског земљотреса, цунами је збрисао шест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. За неколико минута живот је изгубило око две хиљаде људи, а читаве породице нестале су пред снагом природе. Овај датум обележио је и одлазак људи чија су имена постала симбол читавих епоха. На данашњи дан преминула је Били Холидеј, непоновљиви глас америчког џеза и блуза, жена која је песмом мењала друштво исто колико и музику. Истог датума свет се опростио и од Хуана Мануела Фанђа, петоструког шампиона Формуле 1, човека кога многи и данас сматрају највећим возачем у историји овог спорта. А док историја бележи владаре, револуције, ратове и научне подвиге, Католичка црква 17. јула прославља Свету Хедвигу Пољску – владарку која је величину стекла на потпуно другачији начин. Крунисана је као краљ Пољске, а не као краљица, јер је владала самостално. Одрекла се личне среће ради мира у својој земљи, помогла је покрштавање Литваније, оснивала школе, болнице и манастире, а велики део свог богатства завештала је обнови Краковског универзитета и добротворним установама. Није остала упамћена по освојеним биткама, већ по мудрости, милосрђу и бризи за људе, због чега је вековима касније проглашена светицом. Можда управо зато 17. јул толико привлачи пажњу историчара. На једном месту сусрели су се цареви и светитељи, генерали и космонаути, музичке легенде и спортски великани, али и хиљаде обичних људи чије су животе обележиле велике трагедије. Један датум. Једна страница календара. И довољно догађаја да испричају малу историју човечанства. Текст: БАЧИНФО; Фото: илустрација, Википедија