1. август 2026.

Последњих недеља Дунав код Бачког Новог Села и Плавне изгледа потпуно другачије него што смо навикли. Река се значајно повукла, открила је широке спрудове и делове обале који су до недавно били под водом. Призори који су многима били занимљиви за фотографисање данас постају озбиљно упозорење да се суочавамо са једним од најнижих водостаја Дунава у последњих неколико деценија. Последице ниског водостаја више нису само локални проблем. Због изузетно неповољне ситуације у делу Војводине већ је проглашена ванредна ситуација, а надлежне институције покренуле су низ мера како би ублажиле последице по становништво, привреду и природне ресурсе. Најкритичнија ситуација тренутно је на подручју Сомбора, Куле и Врбаса, где су донете ванредне мере због опасности које доноси дуготрајна суша и историјски низак водостај Дунава. Држава је, у сарадњи са републичким и покрајинским институцијама, започела активности на обезбеђивању несметаног функционисања Хидросистема Дунав–Тиса–Дунав, праћењу стања пловних путева, очувању водоснабдевања и заштити пољопривреде. Истовремено, надлежне службе непрекидно прате стање на терену како би, уколико буде потребно, благовремено реаговале и у другим срединама. Осим што отежава пловидбу и представља изазов за пољопривреду и водопривреду, низак водостај све више угрожава и речни екосистем. Са повлачењем воде смањују се природна станишта бројних биљних и животињских врста, расте температура воде, а количина раствореног кисеоника опада. Такви услови негативно утичу на рибљи фонд и ремете природну равнотежу која се годинама ствара у приобалним подручјима. Фото: МЗ БАЧКО НОВО СЕЛО На подручју општине Бач последице су за сада највидљивије управо на Дунаву код Бачког Новог Села и Плавне, где је повлачење реке из дана у дан све уочљивије. Истовремено, језеро Провала не показује знаке оваквих проблема. Напротив, најновија анализа Института за јавно здравље Војводине потврдила је да је вода и даље погодна за купање и рекреацију, па посетиоци и даље могу безбедно да уживају у овој природној оази. Оно што све више забрињава јесте чињеница да овакви призори више нису реткост. Зато се све чешће поставља питање да ли је реч само о једном изузетно сушном лету или о променама које ће у будућности све чешће мењати изглед највеће европске реке.

Српско веслање исписало је нову страницу успеха на Европском првенству у италијанском Варезеу. Николaj Пименов и Мартин Мачковић освојили су златну медаљу у дисциплини дубл скул и још једном доказали да припадају самом врху светског веслања. Европско првенство у Варезеу одржава се од 31. јула до 2. августа и окупља најбоље европске посаде. Од првих загребаја српски двојац није препуштао вођство ривалима. Трку су извесли сигурно, снажно и тактички беспрекорно, а кроз циљ су прошли за 6:04,45. Сребрна медаља припала је Шпанцима Помбу и Ромеру (6:06,22), док су бронзу освојила прослављена хрватска браћа Синковић (6:08,35), једна од најтрофејнијих посада у историји европског и светског веслања. Ова титула представља наставак сјајне сезоне српског двојца, који је током године већ освајао медаље на такмичењима Светског купа, потврђујући да у најважније трке улази као један од фаворита. Одличне вести стигле су и из женског дела такмичења. Најбоља српска веслачица Јована Арсић доминантно је изборила место у финалу Европског првенства. Полуфиналну трку завршила је као прва резултатом 7:21,78, водећи од старта до циља. Иза себе је оставила Аурелију Јенцен из Швајцарске (7:22,40) и Катарину Дудченко из Украјине (7:22,48). Арсићева, која је већ освајала европско злато и ове сезоне показује одличну форму, сада ће се борити за нову медаљу и прилику да Србији донесе још једно одличје са шампионата. Са већ освојеним европским златом Пименова и Мачковића и пласманом Јоване Арсић у велико финале, Србија је већ сада потврдила да је једна од најуспешнијих репрезентација овогодишњег Европског првенства у Варезеу, а прилику да биланс буде још богатији има већ у наредним тркама. Текст: БАЧИНФО; Извор: Веслачки савез Србије; РТС