7°C
Overcast clouds

10. октобар 2026.

Друштво, Свет, Србија

СВЕТСКИ ДАН ПОШТЕ: ОД ПИСАМА КОЈА СУ СЕ ЧЕКАЛА ДО МАРКИЦА КОЈЕ СУ ПОСТАЛЕ МАЛА УМЕТНИЧКА ДЕЛА

Некада се на поштара чекало са нестрпљењем. Његов долазак могао је да донесе радост, добре вести, писмо вољене особе, разгледницу са путовања или дуго очекивану поруку некога ко живи далеко. Данас, када се поруке шаљу за неколико секунди, тешко је млађим генерацијама објаснити колико је значило препознати нечији рукопис на коверти. Повод да се присетимо тих времена био је Светски дан поште, који се сваке године обележава 9. октобра, на дан када је 1874. године у Берну основан Светски поштански савез. Међу његове 22 земље оснивача убрајала се и тадашња Кнежевина Србија. Овогодишњи слоган, „Једна поштанска мрежа, бескрајне могућности“, подсећа нас да пошта ни у дигиталном добу није изгубила значај. Напротив, поред традиционалних услуга, постала је важан део савремене трговине, доставе и свакодневног живота. Посебно место у историји поштанског саобраћаја заузимају поштанске марке, мале слике са великом причом. Иако су настале као доказ о плаћеној поштарини, временом су постале много више од тога. На њима су се нашли владари, научници, писци, уметници, историјски догађаји, ретке животиње, биљке, културни споменици и традиција различитих народа. Захваљујући њима, историја, уметност и географија могле су да стану на свега неколико квадратних центиметара папира. Прва лепљива поштанска марка на свету, чувени „Црни пени“ (Penny Black), појавила се у Великој Британији 1840. године, са ликом краљице Викторије. Данас је један од најпознатијих симбола светске филателије. За филателисте, чуваре малих сведочанстава историје и људе који проучавају и сакупљају поштанске марке, оне никада нису биле само комадићи папира. Свака марка има своју причу, а свака збирка може да представља својеврсну енциклопедију света. Неке колекције посвећене су историји, друге уметности, спорту, знаменитим личностима или природи. Постоје и они који сакупљају искључиво марке одређене земље или историјског раздобља. Посебну вредност могу имати ретки примерци, старе коверте са оригиналним жиговима, марке са штампарским грешкама и издања која су сачувана у малом броју примерака. Али права лепота филателије није нужно у новчаној вредности колекције. Она је у стрпљењу, истраживању и љубави према детаљима који чувају успомену на неко време. Занимљиво је да је управо на прошлогодишњи Светски дан поште Пошта Србије добила престижно признање за најлепшу марку издања „Европа“, према гласовима публике. Марка са мотивом антропоморфне фигурине из Винче, коју је уметнички обликовала Надежда Скочајић, победила је у конкуренцији 57 марака европских поштанских управа. То није било прво овакво признање. Пошта Србије је 2014. године награђена и за марку са мотивом српских гајди, у оквиру теме националних музичких инструмената. Таква признања показују да поштанска марка може бити и важан представник културе једне земље. Савремена комуникација донела нам је брзину какву раније генерације нису могле ни да замисле. Ипак, нешто смо успут изгубили — ишчекивање, препознавање рукописа, мирис папира и осећај да је неко издвојио време да нам напише неколико реченица. Старе кутије са писмима, разгледницама и пожутелим ковертама и данас се чувају у многим породицама. У њима нису само речи. У њима су делови живота. Зато је Светски дан поште прилика да се сетимо не само поштанских радника и дуге историје ове службе, већ и времена када су људи једни другима слали много више од порука — слали су пажњу, чежњу и успомене. Текст: БАЧИНФО; Фото: ПОШТА СРБИЈЕ, СРБИЈА МАРКА, Е ФИЛАТЕЛИЈА, илустрације

Друштво

МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ – ДАН КАДА СЕЋАЊА ПОСТАЈУ МОЛИТВЕ, А ЉУБАВ ПОБЕЂУЈЕ ЗАБОРАВ

Дође дан када неки много драги људи заувек оду из наших живота, али никада из наших срца. Њихова места за породичним столом остала су празна, њихови гласови живе у нашим сећањима, а њихове речи и савети прате нас и онда када више нису ту да их изговоре. Управо њима, онима које смо волели и које нисмо заборавили, посвећене су Михољске задушнице. Српска православна црква и верници данас, 10. октобра, обележавају Михољске задушнице, један од четири велика дана у години посвећена молитвеном сећању на преминуле. Михољске задушнице обележавају се у суботу пред Михољдан, празник посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику. Према православној традицији, субота је дан посебно посвећен молитвама за упокојене. Верници тог дана одлазе у храмове, присуствују литургији и парастосу, а потом обилазе гробове својих најмилијих. Пале се свеће, приносе жито и вино, а у молитвама се помињу имена оних који више нису међу живима. Сваки од ових обичаја носи дубоку симболику. Упаљена свећа представља светлост Христову и веру у вечни живот, док жито симболизује васкрсење и наду да смрт није коначни крај човековог постојања. Али суштина Задушница није у богатству трпезе, количини цвећа нити у величини споменика. Она је у искреној молитви, милосрђу и љубави која не престаје онда када се земаљски живот заврши. Наши стари су нас учили да се покојници не заборављају док год има некога да им име помене, свећу запали и за њихову душу помоли. Зато се на Задушнице, поред одласка на гробље, негује и обичај да се у спомен на преминуле учини добро дело, помогне некоме коме је помоћ потребна или удели милостиња. Они који нису у могућности да посете гробове својих најмилијих, могу запалити свећу у цркви и помолити се за покој њихових душа. Јер сећање не познаје удаљеност, а молитва не тражи посебно место. Нека је вечан помен и Царство небеско свима који више нису са нама.

Повратак на врх