Свети Василије Острошки, који се слави 12. маја, у народу је познат као велики чудотворац и исцелитељ, јер се његов празник вековима доживљава као дан посебне духовне снаге, молитве и наде.
Верује се да су молитве упућене овом светитељу на његов дан посебно снажне и да се у том тренутку, више него иначе, осећа близина божанске помоћи.
Традиција налаже да се на овај дан одлази у цркву, пале свеће и моли за здравље, мир и заштиту породице. Многи верници се запуте и ка манастиру Острог, док они који то нису у могућности молитву обављају у својим храмовима, уз искрену веру да ће њихове речи бити услишене.
У народу је укорењено веровање да се на дан Светог Василија не сме свађати, викати нити улазити у сукобе. Такави поступци, верује се, могу донети несрећу током целе године. Зато се наглашава мир, стрпљење и духовно смирење као најважнији део празновања.
Постоји и обичај да се у манастир или цркву носе уље, тамјан и памук. Они се остављају код светитељевих моштију да „преноће“. Јер, веровање каже да онда добијају посебну духовну снагу и чувају се као заштита у тешким тренуцима.
Многи верници на овај дан започињу пост, често као завет до одласка на Острог и причешћа, верујући да се кроз одрицање и молитву приближавају исцељењу и духовном миру.
Народна предања додатно су обојила овај празник. Једно од најпознатијих говори да Свети Василије сваке ноћи устаје и хода по стенама изнад Острога. Зато верници светитељу носе и беле вунене чарапе и остављају их крај ћивота.
У неким крајевима постоји и веровање да временске прилике на овај дан носе симболику. Ако падне снег или ако је време облачно, сматра се да ће година бити родна и благородна.
Посебно занимљиво предање везано је за девојке, нарочито у деловима Босне. Тамо се и данас верује да бацање обуће пре сванућа може открити судбину удаје. Ако ципела падне окренута од куће, сматрало се да је брак те године извесан.
И поред свих обичаја и веровања, суштина празника остаје иста – молитва, вера и нада. Верује се да Свети Василије помаже свима који му се обраћају чистог срца, а његов дан и данас окупља вернике који у тишини траже утеху, исцељење и духовни мир.
Текст и фото: БАЧИНФО