12. мај 2026.

МУП Републике Србије – Управа за ванредне ситуације у Новом Саду, Оперативни центар Нови Сад, издало је хитно упозорење поводом најновијих прогноза Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), којима је за поједине делове Србије подигнут степен метеоаларма са наранџастог на црвени ниво. Према најновијим информацијама, за подручје Срема, Шумадије, Западне и Источне Србије на снази је црвени метеоаларм због јаког и олујног ветра који ће достизати брзину од 70 до 100 km/h, а локално и до 120 km/h. Истовремено, наранџасти метеоаларм проглашен је за Бачку, Банат, Поморавље и подручје града Београда, где се очекују олујни удари ветра преко 85 km/h. Најкритичнији период очекује се у уторак, 12. маја 2026. године, у касним поподневним и вечерњим часовима, од 18:00 часова до поноћи, када ће се преко територије Србије премештати организовани олујни систем. Према прогнозама, олујни систем ће најпре захватити Бачку, Срем и западну Србију у периоду од 18:00 до 20:00 часова, а затим ће се у ноћним сатима премештати преко Баната, Београда и Шумадије ка истоку земље. Очекују се распрострањени удари ветра од 60 до 100 km/h, док на појединим локацијама могу прелазити и 120 km/h. Олујни ветар биће праћен кишом, пљусковима, грмљавином, а локално и градом, уз нагли пад температуре. Овакви временски услови представљају опасност по безбедност људи и животиња и могу проузроковати значајне материјалне штете, укључујући оштећења кровова, обарање стабала и грана, штете на возилима, прекиде у снабдевању електричном енергијом, као и проблеме у саобраћају и пољопривреди. Надлежне службе стављене су у појачану приправност, уз препоруку за правовремено реаговање, обезбеђивање критичне инфраструктуре и благовремено информисање грађана. Према најавама, након поноћи између 12. и 13. маја очекује се постепено слабљење ветра, престанак падавина и разведравање, док ће се олујни удари задржати само на истоку Србије. РХМЗ ће за поједине локације издавати хитна упозорења један до два сата унапред, те се грађанима саветује да редовно прате званичне информације и поступају у складу са препорукама надлежних служби. Текст и фото: БАЧИНФО

Представници Центра за социјални рад Бач присуствовали су састанку у Београду, који је недавно одржан поводом представљања унапређења рада Платформе за подршку корисницима система заштите и аутоматизацију инструмената социјалне заштите – СОЗИС. Овај састанак је одржан 17. априла 2026. године у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Како је и најавило ресорно министарство, од 1. маја 2026. године почела је оперативна примена освежене платформе СОЗИС, која представља значајан корак у дигитализацији система социјалне заштите у Србији. За крајње кориснике услуга социјалне заштите, имплементација новог СОЗИС система значи ефикасније и брже поступање, унапређену доступност услуга, квалитетнију обраду захтева, као и смањење административних и техничких препрека у остваривању права. Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Милица Ђурђевић Стаменковски истакла је да нови систем омогућава и бољу унутрашњу комуникацију, као и евиденцију свих упита и одговора. Ово такође доприноси транспарентности и праћењу ефикасности рада запослених у систему. Како је наведено, социјална политика представља један од најважнијих сегмената укупне државне политике. Она директно утиче и на социјалну сигурност грађана и породица. Увођењем освежене СОЗИС платформе, Србија наставља процес модернизације и прилагођавања система социјалне заштите потребама савременог друштва. Очекивања су да ће већ у првим недељама примене бити видљиви први резултати новог система. Овај инструмент би требало да допринесе бржем, једноставнијем и ефикаснијем остваривању права из области социјалне заштите, поручују и из ЦЗСР Бач. Текст: БАЧИНФО; Извор: Влада Србије; Фото: Катарина Михајловић, архива ЦЗСР Бач

Свети Василије Острошки, који се слави 12. маја, у народу је познат као велики чудотворац и исцелитељ, јер се његов празник вековима доживљава као дан посебне духовне снаге, молитве и наде. Верује се да су молитве упућене овом светитељу на његов дан посебно снажне и да се у том тренутку, више него иначе, осећа близина божанске помоћи. Традиција налаже да се на овај дан одлази у цркву, пале свеће и моли за здравље, мир и заштиту породице. Многи верници се запуте и ка манастиру Острог, док они који то нису у могућности молитву обављају у својим храмовима, уз искрену веру да ће њихове речи бити услишене. У народу је укорењено веровање да се на дан Светог Василија не сме свађати, викати нити улазити у сукобе. Такави поступци, верује се, могу донети несрећу током целе године. Зато се наглашава мир, стрпљење и духовно смирење као најважнији део празновања. Постоји и обичај да се у манастир или цркву носе уље, тамјан и памук. Они се остављају код светитељевих моштију да „преноће“. Јер, веровање каже да онда добијају посебну духовну снагу и чувају се као заштита у тешким тренуцима. Многи верници на овај дан започињу пост, често као завет до одласка на Острог и причешћа, верујући да се кроз одрицање и молитву приближавају исцељењу и духовном миру. Народна предања додатно су обојила овај празник. Једно од најпознатијих говори да Свети Василије сваке ноћи устаје и хода по стенама изнад Острога. Зато верници светитељу носе и беле вунене чарапе и остављају их крај ћивота. У неким крајевима постоји и веровање да временске прилике на овај дан носе симболику. Ако падне снег или ако је време облачно, сматра се да ће година бити родна и благородна. Посебно занимљиво предање везано је за девојке, нарочито у деловима Босне. Тамо се и данас верује да бацање обуће пре сванућа може открити судбину удаје. Ако ципела падне окренута од куће, сматрало се да је брак те године извесан. И поред свих обичаја и веровања, суштина празника остаје иста – молитва, вера и нада. Верује се да Свети Василије помаже свима који му се обраћају чистог срца, а његов дан и данас окупља вернике који у тишини траже утеху, исцељење и духовни мир. Текст и фото: БАЧИНФО

Манастир Острог је једно од највећих духовних средишта православља. To je место где се вера и молитва прожимају са историјом и предањем, а живот и чуда Светог Василија Острошког и данас живе кроз безбројна сведочанства верника. Свети Василије Острошки, велики архијереј и подвижник, упамћен је као чудотворац чија су чуда позната далеко изван граница Српске православне цркве. Његове свете мошти, које у целости почивају у острошкој испосници више од три века, остају нетрулежне. Верници ово доживљавају као посебан знак Божије благодати и светости његовог живота. У самој пећинској цркви манастира, испуњеној молитвеним миром и благим мирисом који многи описују као необичан и духовно снажан, почивају мошти Светитеља. Управо то место, уклесано у стену планине Острог, постало је симбол наде, исцељења и утехе за хиљаде људи који сваке године долазе из свих крајева света. Према предању и историјским изворима, Свети Василије је рођен као Стојан Јовановић у херцеговачком селу Мркоњићи. Још у младости показао је дубоку побожност и посвећеност духовном животу. Зато је и ступио на монашки пут, а касније постао један од најпоштованијих епископа свог времена. Његов живот обележили су подвиг, молитва и брига за народ у тешким историјским околностима. Управо тај спој духовне снаге и љубави према човеку учинио је да се његово име до данас изговара са посебним поштовањем. У предању се истиче и да је Свети Василије својим животом био потпуно посвећен Богу. Био је скроман, молитвен и предан служењу народу, што се, према веровању, наставља и кроз његову посмртну благодат. Зато је место његовог вечног починка – Острог, кроз векове постло место сабрања и наде. Верници сведоче о исцељењима и духовним променама, а манастир се често описује као „духовна Витезда“ – место где многи проналазе мир, утеху и нову снагу. Смештен високо у стени изнад долине Зете, манастирски комплекс повезује Доњи и Горњи манастир. Иако морају да пролазе кроз стрме стазе и уске пролазе све до срца светиње – пећинске цркве Ваведења Пресвете Богородице, где почивају мошти Светитеља, ходочасници и реке људи свакодневно одлазе по благослов. Острог и Свети Василије Острошки остају трајно повезани – као светиња и светитељ, као место и дух, као историја и живо предање које се непрестано наставља кроз веру оних који долазе. Јер, ако вас „пут одведе под Острог“ то није зато што сте ви тако одлучили, то је зато што вас је СВЕТАЦ позвао. НЕКА СУ МУ ВЕЧНЕ И МИЛОСТ И СЛАВА! Текст и фото: БАЧИНФО