5. мај 2026.

Јавно комунално предузеће ТВРЂАВА из Бача упутило је апел грађанима да у посуде за одлагање отпада бацају искључиво комунални отпад, уз посебно упозорење да је строго забрањено бацање амбалаже од пољопривредне хемије, попут пестицида, хербицида и других токсичних средстава. Како наводе из предузећа, оваква пракса представља озбиљну опасност по здравље људи, радника комуналног предузећа, али и по животну средину. Остаци опасних материја могу довести до загађења земљишта, воде и ваздуха, као и до трајних последица по екосистем. Из ЈКП ТВРЂАВА подсећају да се амбалажа од опасног отпада мора одлагати искључиво на прописан начин, у складу са важећим законским регулативама и путем овлашћених оператера за управљање опасним отпадом. „Апелујемо на све грађане да се понашају одговорно и да не угрожавају безбедност заједнице.“ – поручили су из овог предузећа. Такође је најављено да ће у наредном периоду бити појачан надзор, док ће против несавесних лица бити предузете законом прописане мере. Текст: БАЧИНФО ; Фото: ЈКП ТВРЂАВА БАЧ

3. и 4. мај 2023. године остали су уписани у савременој историји Србије као дани када је живот стао. У размаку од свега 48 сати, земља је погођена двема масовним трагедијама, у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“ и у селима Дубона и Мало Орашје,  у којима је укупно страдало 19 људи, а више њих рањено. Ти догађаји нису само статистика насиља. Они су дубока рана друштва, тренутак који је заувек променио осећај сигурности, посебно када је реч о деци, младима и местима која су до тада била симбол свакодневице и безбрижности. У Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду, 3. маја 2023. године, малолетни починилац  K.K. је ватреним оружјем усмртио девет особа — ученике и радника обезбеђења. Школа, која би требало да буде простор знања, пријатељства и одрастања, тог дана је постала место неизрециве туге и неверице. Само дан касније, 4. маја, трагедија се наставила у селима Дубона и Мало Орашје. У нападу који је извршио Урош Блажић, убијено је деветоро младих људи, док је 12 особа рањено. Пуцњи који су те вечери од‌јекнули прекинули су животе и снове читаве једне генерације. У Малом Орашју страдали су Никола Милић (14), Александар Миловановић (17), Марко Митровић (18), Лазар Миловановић (19), Немања Стевановић (21) и Петар Митровић (25), који је након тешких повреда преминуо после 50 дана борбе за живот. У Дубони су убијени брат и сестра Милан (22) и Кристина Панић (19), и Далибор Тодоровић (24). Иза сваког имена остаје прича која није дочекала свој наставак. Млади људи са плановима, сновима и жељама, са животима који су тек почињали да се обликују. Тог 3. и 4. маја све је прекинуто. Трагедије су дубоко потресле Србију и покренуле талас бола, солидарности и питања на која и данас нема једноставних одговора. У данима након злочина, грађани су широм земље одавали пошту жртвама, а у годинама које су уследиле, уследиле су и институционалне промене, од измена закона о оружју до појачаног присуства полиције у школама, али и континуиране друштвене расправе о узроцима насиља и системским пропустима који су им претходили. На годишњице ових трагедија, Србија се не враћа само у сећање, већ и у тишину. У тишину која носи имена, године, неостварене планове и породице које живе са ненадокнадивим губитком. Синоћ, телевизије су у знак сећања, у 22:32 на минут прекинуле програм. Јер иза сваког датума остају људи. А иза ових дана остаје обавеза да се памте и никад не забораве. Текст: Гордана Бјелајац ; Фото: БАЧИНФО