У Храму Христовог Васкрсења у Јерусалиму, познатом као Church of the Holy Sepulchre, 3. маја 2026. године служена је Света литургија којој су, према ФБ објави директора Архива Војводине Небојше Кузмановића, присуствовали православни верници из више земаља. Међу њима су били Руси, Грци и ходочасници из Србије, у условима појачаних безбедносних мера и ограниченог окупљања у Светој земљи.
Како је наведено, Литургија је трајала око четири сата и служена је у посебном духовном и историјском контексту, на самом месту које се у хришћанској традицији сматра местом Христовог страдања и васкрсења. Богослужење су служили свештеници Јерусалимске патријаршије, уз учешће епископа пакрачко-славонског Јована (СПЦ), док је присуство ходочасника било ограничено услед ратних околности у региону.
Доживљај литургије на самом месту Васкрсења Христовог за присутне је представљао снажан духовни тренутак, посебно због специфичних околности и атмосфере у којој је служба одржана.
„Моја душа је прексиноћ у поноћ била испуњена радошћу. У Израелу, у Светој земљи, у Јерусалиму, у Цркви Христовог Васкрсења сам учествовао на Светој литургији. Због рата није било много људи. Углавном Руси, Грци и Срби. Служба Богу, на месту Христовог васкрсења била је за све нас Србе у Јерусалиму јединствен доживљај.“ – написао је директор Архива Војводине, Небојша Кузмановић на друштвеној мрежи ФБ.
Храм Светог Гроба, познат и као Црква Васкрсења, представља комплекс из IV века у старом делу Јерусалима и сматра се најсветијим местом у хришћанству, јер се, према предању, управо ту налазе Голгота – место распећа Исуса Христа, и празан гроб у ком је, како се верује, сахрањен и потом васкрсао. Унутар комплекса налазе се и бројне капеле и светилишта, укључујући и Едикулу која окружује сам гроб.
Овај свети простор вековима је подељен између више хришћанских заједница у оквиру такозваног „статуса кво“, међу којима су Грчка православна, Јерменска апостолска, Римокатоличка, Коптска, Сиријска и Етиопска црква, уз сложене аранжмане управљања који су на снази већ деценијама.
Како су у Јерусалиму и током 2026. године на снази појачане безбедносне мере због регионалних сукоба, то је знатно утицало на организацију верских окупљања у Старом граду и у самом храму, укључујући и ограничења броја учесника у појединим богослужењима.
У претходном периоду забележени су и поједини инциденти у вези са приступом светим местима и применом безбедносних правила, што је додатно отворило питање односа безбедности и очувања верског „статуса кво“ у једном од најосетљивијих религијских простора на свету.
Ипак, упркос ограничењима, литургија 3. маја у Храму Христовог Васкрсења остала је, како је истакнуто у објави, снажан симбол духовног јединства православних верника у самом срцу хришћанства.
Текст: БАЧИНФО ; Фото: Небојша Кузмановић
