6. мај 2026.

Београд ће наредне године бити домаћин једног од највећих светских догађаја – специјализоване изложбе EXPO 2027, на којој се очекује учешће 137 земаља и више од четири милиона посетилаца. Како је објавио министар финансија Синиша Мали, за успешну организацију биће потребно око 20.000 волонтера који ће бити укључени у различите сегменте догађаја – од дочека и информација до логистичке подршке. Пријаве за EXPO волонтере почињу у петак, 15. маја 2026. године, путем платформе ExpoPlaymakers. Услови за пријаву су да кандидати имају више од 18 година и да буду доступни за ангажман у трајању од најмање 15 дана. Волонтерима ће, како је најављено, бити обезбеђени различити бенефити и погодности у сарадњи са партнерима програма. Посебно је истакнуто да ће студенти за волонтерски рад на EXPO добијати од једног до три ЕСПБ бода, у зависности од броја сати ангажовања, што је пракса присутна и у бројним европским земљама. Мали је истакао да су „људи срце и душа сваке манифестације“, наглашавајући значај волонтерског програма за атмосферу и организацију догађаја. Као амбасадори волонтерског програма представљени су млади спортисти, теквондисткиња Тијана Богдановић и ватерполиста Милан Глушац. Он је позвао све заинтересоване, младе али и старије грађане, да се пријаве и постану део међународног тима, истичући да је реч о прилици за стицање нових знања, искустава и међународних контаката. Текст: БАЧИНФО ; Фото: НОВОСТИ

Земљотрес јачине 4,1 степен по Рихтеру који је погодио подручје Бездана и Сомбора изазвао је узнемиреност грађана, али према оцени сеизмолога реч је о локализованом и умереном догађају без назнака озбиљнијих последица или повезаности са другим сеизмичким активностима у региону и Европи. Накнадни потреси слабијег интензитета, који су уследили у размаку од неколико минута, представљају уобичајен део процеса смиривања тла након главног удара. Грађани Сомбора, Бездана и околних места потрес су најјаче осетили у раним јутарњим сатима, а бројни су пријављивали краткотрајно, али снажно подрхтавање, померање предмета и звецкање прозора. Иако је у појединим објектима дошло до мањих оштећења, пре свега у виду пукотина и отпадања делова малтера, озбиљнијих последица није било нити је било повређених. Стручњаци објашњавају да северозапад Србије припада подручју Панонског басена, који није изразито сеизмички активан, али није ни асеизмичан, те да се повремено региструју слабији до умерени земљотреси. Овакви догађаји везани су за старе раседне структуре у земљиној кори које се повремено активирају под утицајем регионалних напонских процеса. Земљотреси магнитуде око четири степена најчешће се осете, али ретко изазивају озбиљнија оштећења објеката. Накнадни потреси од 2,5 и 1,6 степени Рихтера који су забележени након главног удара представљају део очекиваног сеизмичког низа и последицу прерасподеле напона у тлу након ослобађања енергије. Такве појаве су уобичајене и не указују на додатну опасност. У истом дану земљотреси су регистровани и на грчко-албанској граници и на Криту, што је код дела јавности изазвало питања о могућој повезаности. Сеизмолози, међутим, истичу да се ради о потпуно одвојеним сеизмичким зонама без узрочно-последичне везе, будући да се Грчка налази у једном од најактивнијих сеизмичких подручја Европе, док је потрес у Бачкој настао у оквиру унутрашње континенталне структуре Панонског басена. Иако је потрес у Бездану ретка појава за ово подручје, стручњаци наглашавају да он не указује на најаву јачих земљотреса у наредном периоду. Истовремено, подсећају да је савремена сеизмологија ограничена у погледу предвиђања тачног времена земљотреса, те да се процене ризика заснивају искључиво на дугорочним статистичким и геолошким анализама. Локалне власти и надлежне службе извршиле су преглед терена, а у појединим местима у току је процена евентуалне материјалне штете. Покрајинска влада најавила је подршку у санацији оштећених објеката и наставак праћења ситуације, уз апел грађанима да остану мирни и прате званичне информације. Текст: БАЧИНФО ; Извор: РТВ, Тањуг, Блиц

Ђурђевдан није само црквени празник нити само дан у календару посвећен светом Георгију. То је тренутак у години када се, готово неприметно, промени ваздух. Када пролеће престане да долази и почне да живи. Негде у зору, док се још чује тишина између ноћи и јутра, отварају се прозори и у дом улази мирис јоргована и ђурђевка. Дворишта озелене као да су се преко ноћи договорила да процветају, а свет изгледа мекши, спорији и некако благонаклонији. У народу се одувек говорило да је Ђурђевдан граница између зиме и живота. Зато се на овај дан устајало рано, одлазило на уранак, у природу, на изворе и ливаде. Тамо се прао умор зиме, а у венчиће од траве и цвећа уплетала се жеља да година буде родна, мирна и блага. У зору се росом умивало, верујући да она тог јутра има посебну снагу. Куће и дворишта китила су се зеленилом, као да се и домови буде заједно са природом. Све је имало смисла који није тражио објашњење — само осећај да живот почиње изнова. Свети Георгије, коме је празник посвећен, у хришћанској традицији је симбол храбрости, вере и победе добра над злом. Зато га иконографија памти као ратника на коњу који савладава аждају — као вечну слику светлости која побеђује таму. Али у народу, Ђурђевдан је и много више од симбола. То је празник који у себи носи и радост и тиху сету, и песму и сећање. Дан када се, макар на тренутак, чини да је све могуће испочетка. „Пролеће на моје раме слеће, ђурђевак зелени…“ Јер Ђурђевдан се не догађа само у цркви ни у календару. Он је у мирису мокре траве, у белом столњаку славске трпезе, у првим птицама које разбијају јутарњу тишину и у оном осећају да после сваке дуге зиме ипак долази време када све поново процвета. У народној традицији овај дан прати и низ обичаја и веровања. Не спава се дуго, јер се верује да ко „преспава Ђурђевдан“, тај ће целу годину преспавати у смислу среће и напретка. Избегава се тежак рад, свађе и немир у кући. Не износи се ништа из дома рано ујутру, да срећа не би „отишла“ из куће. Све се своди на исто: да се дан проведе у миру, у благости и у поштовању према природи и дому. Ђурђевдан је, на крају, више од обичаја. То је осећај да се живот обнавља. Да после сваке зиме постоји јутро које мирише на почетак. Текст: Гордана Бјелајац ; Фото: БАЧИНФО

Председница Општине Бач Лела Милиновић учествовала је у Градској кући у Новом Саду на првој седници Савета за развој урбаног подручја, којом је председавао градоначелник Жарко Мићин. Савет окупља Нови Сад и општине Бачки Петровац, Бачка Паланка, Бач, Оџаци и Апатин, а његов задатак је да у сарадњи са Радном групом припреми Територијалну стратегију урбаног развоја за ово подручје. Састанку су присуствовали чланови Савета из свих општина, као и представници Регионалне развојне агенције „Бачка“, а разматрани су заједнички развојни правци и модели сарадње у оквиру ЕУ програма ИНТЕГРА. Стратегија се израђује у оквиру програма Европске уније ИНТЕГРА, који спроводи Министарство за европске интеграције, у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина и Канцеларијом УН за пројектне услуге (УНОПС). Циљ програма је модернизација локалних самоуправа и примена европских модела одрживог урбаног развоја. Подсетимо, у фебруару ове године потписан је Меморандум о разумевању са УНОПС-ом, након чега су формирани Савет за развој урбаног подручја и Радна група за израду стратегије. Како је истакнуто, општине обухваћене стратегијом, међу којима је и Бач, имају заједничке економске и развојне циљеве, као и значајан потенцијал за унапређење инфраструктуре, привреде и квалитета живота грађана. Градоначелник Жарко Мићин поручио је да ће се кроз заједнички рад дефинисати конкретни пројекти који ће допринети бржем развоју региона, бољој повезаности, већој конкурентности и новим инвестиционим приликама. Он је најавио да ће почетком јуна бити организовани тематски округли столови као прва фаза израде стратегије. Савет има задатак да координира и прати израду документа, разматра предлоге Радне групе, даје мишљења на нацрт стратегије и доставља га Градском већу Новог Сада, које га упућује Скупштини на усвајање. Административно-техничку подршку Савету и Радној групи пружаће Регионална развојна агенција „Бачка“ у сарадњи са Канцеларијом за локални економски развој Града Новог Сада. Текст: БАЧИНФО ; Извор и фото: ГРАД НОВИ САД