7°C
Overcast clouds

6. јун 2026.

Друштво, Свет

ПУШКИН И ТОМАС МАН: Колико их данас има међу нама?

На данашњи дан рођена су двојица великана светске књижевности – Александар Сергејевич Пушкин и Томас Ман. На први поглед, тешко да би се могла пронаћи двојица различитијих писаца. Пушкин је био песник живота. Његови јунаци воле, пате, греше, страдају и сањају. У његовим стиховима и причама куца срце човека који верује у слободу, у снагу осећања и у лепоту живота, чак и онда када је суров. Његов утицај на руску културу толико је велики да га многи и данас називају „сунцем руске поезије“. Томас Ман, један од најзначајнијих европских романописаца 20. века и добитник Нобелове награде за књижевност, с друге стране, био је писац који је свет посматрао кроз лупу. Њега су занимале кризе друштва, сукоби идеја, слабости цивилизације и питање куда човечанство иде када изгуби меру. „Буденброкови“, „Чаробни брег“ и „Доктор Фаустус“ дубоко су обележила европску књижевност и интелектуалну историју прошлог века. Ипак, више од једног века након њихових најзначајнијих дела, обојица делују невероватно савремено. Пушкиновске приче препознајемо свакодневно. У свету друштвених мрежа, брзих емоција и још бржих разочарања, и даље срећемо Оњегине који беже од себе и Татјане  које верују у љубав и људе који касно схвате шта су изгубили. Мановски свет можда је још присутнији. Живимо у времену великих технолошких достигнућа, али и великих дилема. Свет је повезанији него икада, а људи су често усамљенији. Имамо више информација него све генерације пре нас заједно, а понекад мање разумевања за човека поред себе. Управо о таквим противречностима писао је Томас Ман. Можда је зато тајна великих писаца једноставна. Они не описују своје време. Они описују човека. А човек се, без обзира на век, државу или језик, много мање мења него што би желео да верује. Зато су Пушкин и Ман и данас наши савременици. Не зато што их читамо због школске лектире, већ зато што у њиховим књигама и даље препознајемо себе. Пушкин је био младост, страст, слобода, љубав, двобоји и песнички занос. Човек који је живео брзо и горео јако. Томас Ман био је промишљање, анализа, интелект и сумња. Писац који је стрпљиво посматрао свет и покушавао да разуме шта се дешава са човеком и цивилизацијом. Један је писао срцем. Други разумом. Један нас је учио како да осећамо. Други како да разумемо. Ипак, обојица су стигли до истог циља, погодили су човека. И данас је вредно читати и Пушкина и Мана. Не зато што припадају прошлости, већ зато што нам помажу да боље разумемо садашњост. А у времену у којем често недостаје и срца и разума, можда су нам потребнији него икада. Текст: Гордана Бјелајац; Фото: илустрација; pismenica.rs; medias.rs;

Бач, Војводина, Друштво

ТИЈЕЛОВО У ВАЈСКОЈ: Четири молитвене кућице као симбол вере, традиције и заједништва

Верници католичке вероисповести у Вајској свечано су обележили Тијелово – Светковину Пресветог Тела и Крви Христове, један од најзначајнијих празника у литургијској години Католичке цркве. Овај празник, који се обележава у четвртак након светковине Светог Тројства, посвећен је сећању на установљење евхаристије, односно причешћа, на Тајној вечери. Иако своје корене вуче из 13. века, Тијелово и данас окупља вернике широм света у молитви, благодарности и сведочењу вере. Посебну лепоту прослави у Вајској дала је традиционална тијеловска процесија, која је и ове године окупила бројне вернике око жупне цркве Светог Јурја. Један од најупечатљивијих делова ове свечаности биле су четири молитвене кућице, пажљиво украшене и постављене на четири стране око цркве. На тим местима процесија се заустављала ради молитве, читања Јеванђеља и благослова. Уређене вредним рукама мештана, кућице су представљале више од празничног украса – биле су симбол вере, заједништва и поштовања традиције која се генерацијама преноси у овом месту. Док је процесија пратила Пресвети Олтарски Сакрамент, кроз песму и молитву прожимали су се прошлост и садашњост. У тим тренуцима оживљавала су сећања на претке који су ову традицију чували деценијама, али и наду да ће је са истом љубављу наставити будуће генерације. Иначе, корени католичке заједнице у Вајској сежу дубоко у прошлост. Још у 14. веку Вајска се помиње као словенско насеље у пописима бачког деканата, док су од 1716. године духовну бригу о верницима преузели фрањевци из Бача. Жупа Светог Јурја основана је 1788. године, када је за првог жупника именован фрањевац Филип Михалјевић, а исте године почињу да се воде и црквене матице. Темељни камен данашње цркве Светог Јурја благословен је 1840. године, док је храм завршен и свечано посвећен 1842. године, на кирбај, 23. априла. Фрањевци су у Вајској оставили дубок траг не само у верском већ и у просветном животу места, будући да су управо они били утемељивачи школства и покретачи прве школе која је радила у старом жупном двору. Тијелово у Вајској још једном је показало да вера није само део верског живота, већ и важан чувар идентитета, обичаја и заједништва. Захваљујући труду верника, посебно оних који су учествовали у припреми молитвених кућица и процесије, ова лепа традиција наставља да живи и окупља људе око вредности које трају вековима. Текст: Бачинфо; Fото: facebook- Župa Sveti Juraj Vajska

Свет, Србија

СРБИЈА ЗА ДИПЛОМАТСКИМ СТОЛОМ СВЕТА: Председник Вучић и његов тим настављају да граде пут међународног угледа наше земље

Иза сваког резултата стоје људи, а иза међународног угледа Србије године рада и дипломатије. Последњих недеља председник Републике Србије Александар Вучић поново се нашао у центру важних међународних сусрета и разговора који у великој мери одређују политичке и економске токове Европе и света. Од посете Кини, преко разговора са бројним светским лидерима, до недавног самита у Црној Гори, Србија је још једном показала да није посматрач са стране, већ држава чији се ставови чују и уважавају. Посебну пажњу привукло је учешће председника Вучића на самиту у Тивту, где је разговарао са бројним европским званичницима и лидерима држава које имају значајан утицај на будућност Европске уније. Упркос различитим притисцима и критикама које су претходиле самом догађају, председник Србије је још једном показао спремност да Србију представља тамо где се доносе важне одлуке и где се разговара о будућности региона и Европе. Разговори са европским лидерима, подршка коју је Србија добила за наставак свог развојног и европског пута, као и чињеница да је председник Вучић био један од најзапаженијих учесника скупа, сведоче о положају који Србија данас има у међународним оквирима. Још снажнију потврду тог положаја представљала је недавна посета Народној Републици Кини. Пријем који је тамо указиван председнику Србије и пажња коју је Србија добила од једне од најмоћнијих држава света нису дошли случајно. Они су резултат дугогодишњег рада на изградњи партнерских односа, економске сарадње и међусобног поверења. Истовремено, Србија је успела да очува и развија односе са различитим светским центрима моћи. Добри односи са Кином, сарадња са Европском унијом, комуникација са Сједињеним Америчким Државама, као и традиционално блиске везе са Руском Федерацијом, сведоче о политици која настоји да Србији обезбеди што јачи међународни положај и што више простора за економски развој. Тешко је говорити о свему томе, а не поменути улогу председника Александра Вучића и његовог тима. Без обзира на политичке разлике које постоје у сваком демократском друштву, чињеница је да је управо у последњој деценији Србија значајно ојачала свој међународни положај, привукла бројне инвестиције, постала место великих инфраструктурних пројеката и успела да успостави односе са државама које представљају најважније политичке и економске актере данашњег света. Ништа од тога није дошло преко ноћи нити случајно. Иза сваког сусрета, договора, инвестиције и дипломатског успеха стоје године рада, разговора, преговора и настојања да се интереси Србије заступају на највишем нивоу. Зато данашња позиција Србије није плод околности, већ резултат дугорочне политике и континуираног рада на јачању међународних односа. У времену великих глобалних изазова, Србија настоји да остане држава која разговара са свима, чува своје интересе и гради партнерства која ће допринети њеном даљем развоју. У том процесу, председник Александар Вучић и његов тим настављају да носе једну од кључних улога у представљању и позиционирању Србије на међународној сцени. Текст: Гордана Бјелајац; Фото: ТАЊУГ, instagram, facebook; Видео: РТВ

Повратак на врх