7°C
Overcast clouds
КАД АИ ПОСТАНЕ ДЕТЕТОВ „НАЈБОЉИ ДРУГ“: НОВА ПРАВИЛА ЗАШТИТЕ, А СВЕТ СЕ ПИТА – ХОЋЕ ЛИ РОБОТИ ЗАМЕНИТИ ЉУДЕ?

КАД АИ ПОСТАНЕ ДЕТЕТОВ „НАЈБОЉИ ДРУГ“: НОВА ПРАВИЛА ЗАШТИТЕ, А СВЕТ СЕ ПИТА – ХОЋЕ ЛИ РОБОТИ ЗАМЕНИТИ ЉУДЕ?

Share:

Вештачка интелигенција више није прича о далекој будућности. Она данас пише текстове, прави фотографије и видео-снимке, преводи, програмира, помаже при учењу, одговара на питања – али и разговара са децом као пријатељ, саветник, па понекад и као неко коме поверавају проблеме које не желе да кажу родитељима или вршњацима.

Управо због тога се питање границе између користи и опасности од вештачке интелигенције током 2026. године нашло у средишту пажње институција широм света.

УНИЦЕФ је крајем јуна објавио податке према којима деца усвајају АИ технологије више од три пута брже од одраслих. Анализа података из десет земаља, међу којима је и Србија, показала је да су милиони деце већ користили алате вештачке интелигенције. Процењује се да се више од два милиона деце обраћа АИ за савет о стварима које их муче, док га око 13 милиона користи као помоћ при учењу и изради домаћих задатака.

Проблем, међутим, више није само могућност да четбот детету да нетачан одговор.

Смернице о вештачкој интелигенцији и деци
„Ажуриране смернице за владе и компаније за креирање политика и система вештачке интелигенције који поштују и штите права деце.“

УНИЦЕФ упозорава на нову генерацију такозваних „АИ пријатеља“ – система направљених тако да разговарају са корисником, памте његове навике и стварају утисак блиског односа. За дете које још развија способност процене, граница између програма који само генерише одговоре и стварне особе може постати много сложенија него што изгледа одраслом кориснику. Међу ризицима се наводе емоционална зависност, манипулација, угрожавање приватности, неприкладан садржај и ослањање на АИ у ситуацијама у којима је неопходна помоћ стварне особе.

И Европа сада покушава да правила прилагоди технологији која се мења брже од закона.

Европска комисија је 17. септембра 2026. представила предлог новог EU KIDS Act-а, којим жели да значајно пооштри заштиту малолетника на интернету. Важно је нагласити да је реч о предлогу прописа, а не о коначно усвојеном закону.

Предлог предвиђа да деца млађа од 13 година не могу самостално имати налоге на одређеним друштвеним мрежама, да деца од 13 до 15 година приступају преко налога под надзором родитеља или старатеља, а да самосталан налог могу отворити од 15. године.

Али правила иду много даље од друштвених мрежа.

Обухваћени су и видео-сервиси, онлајн игре, АИ четботови и такозвани АИ сапутници. Према предлогу, системи намењени малолетницима не би смели да симулирају људске односе на начин који може да створи емоционалну зависност детета. За најмлађе кориснике предвиђене су додатне родитељске контроле, а компаније би морале да процењују ризике по децу пре пуштања таквих система у употребу и да прате могуће штетне последице и након тога.

Паралелно са тим, од 2. августа ове године у Европској унији примењују се нова правила транспарентности из Акта о вештачкој интелигенцији. Корисник, између осталог, мора бити обавештен када директно комуницира са АИ системом, док одређени „deepfake“ и други вештачки генерисани или измењени садржаји морају бити јасно означени.

ХУМАНОИДНИ РОБОТ У ЈЕДНОЈ ФАБРИЦИ У СРБИЈИ

То је само један део много ширег питања које последњих година прати развој вештачке интелигенције – хоће ли машине на крају заменити људе?

За сада, расположиви подаци не показују „нестанак рада“ каквог се многи плаше.

Међународна организација рада проценила је да је приближно сваки четврти посао у свету у одређеној мери изложен утицају генеративне вештачке интелигенције. Али њен закључак није да ће сваки четврти радник остати без посла. Напротив – много је вероватније да ће се велики број занимања променити, него потпуно нестати.

Најновија анализа МОР-а из 2026. године такође наводи да за сада нема доказа о масовном губитку радних места због генеративне АИ. Оно што се већ види јесте промена начина рада, а посебно се прати могућност смањења броја почетних радних места за младе, јер управо једноставније задатке које су некада обављали почетници машине могу најбрже да преузму.

Зато прича о „роботима који ће заменити људе“ вероватно промашује суштину. Промена можда неће изгледати тако што ће на нечију столицу сести хуманоидни робот. Много реалнији сценарио је да софтвер преузме део послова које је човек до јуче радио сам – писање, анализу података, превођење, административне задатке, обраду докумената или комуникацију са корисницима.

Човек остаје, али се његов посао мења.

И Србија је почетком 2025. усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције за период 2025–2030, са акцентом на примену АИ у образовању, науци, привреди и јавном сектору, али и на етичкој, транспарентној и безбедној употреби нових технологија.

Због тога можда најважније питање више није да ли ћемо користити вештачку интелигенцију. Та одлука је, практично, већ донета – она је ушла у телефоне, школе, канцеларије и домове.

Право питање је како ћемо научити да је користимо, а да не препустимо машини оно што мора остати људско: одговорност, критичко мишљење, однос са другим човеком и способност да сами доносимо одлуке.

Текст: БАЧИНФО; Фото: СКРИНШОТ, Влада Републике Србије, Уницеф

Остале вести

Повратак на врх